МИЛИЦА ДАБОВИЋ ЗА ЛН – Најбитније је бити човек

МИЛИЦА ДАБОВИЋ ЗА ЛН – Најбитније је бити човек

Једна од најбољих српских кошаркашица, освајачица златне медаље на Европском првенству 2015. и бронзане на Олимпијским играма 2016. године Милица Дабовић посетила је јуче Хедера Вита терапеутик центар где је за ЛН говорила о својој каријери, плановима, односу са навијачима, репрезентацији, књизи која ускоро излази из штампе…


Милица је у време када због трудноће није играла најпре мислила да се више никада неће вратити на кошаркашки паркет, али како се порођај ближио тако се будила и жеља за повратак на терен.

– Размишљала сам само о томе како ћу се вратити на терен и како ће ме моје дете гледати. Невероватан је осећај вратити се бољи него икада, као поносна мајка, гледати дете како се смеје и зове мама… Он је био сва моја снага и гледајући њега могла сам још више, иако никада нисам изашла са терена да нисам дала 150 одсто себе – каже Дабовићева.

Ове сезоне она ће наступати за Тирану, а првенство би требало да почне већ првог новембра. Милица се нада још једној успешној сезони и да пандемија коронавируса неће пореметити планове. Како каже, ковид-19 направио је хаос и у спорту, нарочито у кошраци и чим се потврди да је неко од играча позитиван на коронавирус, цели клубови испадају из такмичења.

О искуствима из Албаније Милица говори све најлепше. Тамо је, каже, наишла на, вероватно, најбољег тренера у каријери, човека са душом, али и на саиграчице којима је била узор и које су одушевљене што имају прилику да играју са њом.

– Тамо ме људи много воле мада не знам где ме не воле. Овде ме најмање воле они који би требало највише. У Албанији сам стекла пријатеље којима ћу бити захвална до краја живота јер су ми помогли кад ми је било најтеже. Истина је да сам се најбоље осећала у својој земљи, свом Београду и у Истанбулу где су ме навијачи Бешикташа обожавали. Сада, међутим, када наиђем на децу која су узбуђена зато што ме виде, срце ми буде велико као кућа. Нарочито када након врхунске каријере и свемирског успеха добијеш дете, онда знаш зашто си живео – каже Милица.


Средином фебруара из штампе ће изаћи њена књига у којој ће изнети све кроз шта је прошла током каријере и живота. Како каже, нико по њој није могао да види кроз какву је тортуру пролазила док је била вођа националног тима и једва чека да књига изађе јер ће јој тада пасти велики терет са плећа.

Милица младим спортистима, али и другима поручује да је најбитније бити човек па тек онда све остало и да треба да поштују своје родитеље пошто су им они једини прави пријатељи које ће имати у животу.

– Све се базира на породици. Ако породица не верује у тебе и не гурне те напред, руком или ногом, нећеш успети. Ретки су такви случајеви. Отац је продавао све из куће да би нас прехранио, са 12 година носила сам патике три броја веће и освајала државно првенство, а данас деца носе патике од 200, 300 евра и не знају да кажу родитељима хвала. Мисле да је то нормално. Није. Деца не знају колико им се родитељи муче за тај новац и да им обезбеде све што треба – каже врхунска спортисткиња.

Она поручује да је кључ успеха у раду, да таленат чини само 20 одсто, све остало је рад. Тренирала је по десет сати да би, како каже, стигла до неба, дотакла га и викнула да је успела.  Не  мора, међутим, човек да буде најбољи спортиста, каже, већ треба да се труди да буде најбољи у ономе што је изабрао да буде. Да се његово име чује.

– Кад сам била мала мој циљ је био да се моје име чује, да дођем до Олимпијских игара. Нисам знала како, али сам гледала олимпијаде на телевизији и имала сам среће да одем на Олимпијске игре и да окачим медаљу око врата – каже Милица.

Н. Т.

Шта је још Милица Дабовић рекла за ЛН погледајте на нашем јутјуб каналу.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Југословен К.

У БУЛЕВАРУ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА – Саобраћајна несрећа на кружном току

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )