АЛЕКСАНДАР ПАНТЕЛИЋ ПАНТО – Спојио рокенрол и духовност

На текстове оца Арсенија Јовановића лознички рок музичар Александар Пантелић Панто направио је две песме, најпре “Најстрашнија помисао”, а недавно и “Боже”, за обе је урадио музику и аранжман. Сматрам да је и данас могуће свирати и стварати квалитетну музику, ако је  нешто квалитетно мислим да ће људи обратити пажњу на то па ће на њих можда и утицати позитивно

На први поглед можда рокенрол и духовност, односно православље, немају везе, али да то није тачно показао је Александар Пантелић Панто, оснивач, певач, текстописац, композитор и фронтмен лозничког култног рок бенда “Зид плача”. На текстове оца Арсенија Јовановића, аутора књиге “Бог и рокенрол”, он је направио две песме, најпре “Најстрашнија помисао”, а недавно и “Боже”, за обе је урадио музику и аранжман, а могу се чути на Јутјубу.

Док је прву, урађену као баладу отпевао уз гитару, друга је нешто бржа и звучи рокерскије, онако како су они који прате Пантин дугогодишњи рад и навикли од њега. Како каже, овим песмама желео је да укаже да постоји и нека друга врста музике осим оне која је данас најзаступљенија и да је могуће стварати “музику душе”.

– Подстакнут текстовима оца Арсенија, урадио сам ове песме и стало ми је да се чују, да допру до што више људи. Ово је покушај да спојим православље са рокенролом који свакако има места у култури. Његови текстови су ме дотакли, пронашао сам се у њима, а за та два сам добио инспирацију, пронашао сам у томе на неки начин неку своју прошлост и зато сам их компоновао на свој начин. Нашао сам неке сличности између њега и себе, његов животопис ми је близак, јер сам увек свим срцем био у роренролу и живео тим животом. За компоновање ове две песме добио сам сагласност оца Арсенија који је био одушевљен када их је чуо. Реакције на ове песме су одличне, на овај начин то сигурно нико није радио у Лозници, али ни много шире. Сматрам да је и данас могуће свирати и стварати квалитетну музику, без обзира на то што делује да нису ни време ни клима за тако нешто. Ако је нешто квалитетно, мислим да ће људи обратити пажњу на то па ће на њих можда и утицати позитивно. Немам тренутно визују да ћу направити албум оваквих песама, отац Арсеније има много текстова и све зависи од моје инспирације – објашњава Панто за ЛН.

Како каже, отац Арсеније је веома поштован, “вансеријски је беседник”, харизматична личност и част му је што  га познаје и учествује у програмима које он приређује. Незаобилазан део приче са Пантом је Зид плача. Како каже, они увек “нешто раде” само што нису концетртно активни. Бенд има неких десетак нових песама па је могуће да ускоро уследи и нов албум на радост поштовалаца њиховог рада. У плану је неки  краћи концерт у пригодном простору да се “огласе”, подсете на старе и представе и неке нове песме које је створио овај рокенрол трио.

– У музику сам ушао из љубави, не због пара као што је данас, углавном, мотив. Ово што радим волим, треба разликовати занатски део музике од уметничког, а стваралаштво је већ други, много виши ниво. Важно је да човек воли оно што ради, да доноси добру, позитивну енергију, а музика је одличан начин за тако нешто – каже Панто који је непоколебљиво на путу рок музике и који је својим ауторским радом сада нашао начин да је споји и са духовношћу.

Отац Арсеније Јовановић се налази у Манастиру “Светих апостола Петра и Павла” познатијем као “Рибница” код Мионице. Пре него што се замонашио, завршио је стоматологију, живео је седам година у Њујорку, у младости се дружио са члановима рок бендова “Екатарина Велика”, “Идоли”, “Електрични оргазам” и био велики љубитељ рокенрола и пријатељ Милана Младеновића. Аутор је књиге “Бог и рокенрол”. 

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″