У САБОРСКИМ ДАНИМА – Матица српска у Вуковом крају
У Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић вечерас је представљена Матица српска и Летопис Матице српске, књижевни часопис који без већих прекида излази од 1824. године.
Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је на њен историјат и улогу у савременом тренутку.
– Матица српска је најстарија српска књижевна, културна установа, основана 1826. године и тадашњи задатак има и данас у 21. веку да негује српску духовност, културу, традицију, историју језика и књижевности. Неговање српског националног духа на свим просторима где живе Срби. Матица српска има својих седам одељења, четири одбора, девет зборника, велики број појединачних издања и пројеката, као и велики број сарадника. Кроз вишегодишње пројекте проучава историју српског језика, културу, књижевност, сценске и ликовне уметности, то је систем који обухвата неколико хиљада сарадника и више стотина пројеката – рекао је Мицић и предложио да се и у Лозници у што скорије време оснује секција пријатеља Матице српске.
Уредник Летописа матице српске др Ђорђе Деспић подсетио је да је реч о најстаријем књижевном часопису у Европи и свету који излази у континуитету већ скоро два века.
– То је часопис који од самог почетка има задатак да представља и негује све оно што је било важно за српски народ из домена књижевности, уметности, културе и науке. Континуитет од 196 година објављивања јесте импресиван, иако је Летопис престајао да излази само у неколико револуционарних периода, када су били светски ратови. Данас овај часопис тежи да одговори на све оне захтеве који су били постављени на самом почетку оснивања, а то је неговање српског идентитета. Летопис Матице српске покренут је у Новом Саду под називом Сербски летопис, штампан је у Будиму и, по замисли његовог покретача Георгија Магарашевића, постао је централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. Пред нама је септембарски број, објављен пре неколико дана и у њему су редовне рубрике од „Поезије и прозе“, до „Критике“ и периодичних „Аутопоетичких записа“ у којима аутори сами говоре о свом раду и представљају своје стваралаштво – рекао је Деспић.
Песник Ђорђо Сладоје казивао је стихове својих песама, а Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, позвала је посетиоце да и наредних дана посећују све програме који се организују у оквиру 87. Вуковог сабора чија је завршна свечаност у недељу 20. септембра у Тршићу.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У МАЛОМ ЗВОРНИКУ – Пиштољ, муниција – кривична пријава
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
