ЛЕТО СА КОРОНОМ – Шта смо научили?

Овог лета морске обале у иностранству су нам биле недоступне, али то је била сјајна прилика да упознамо обале, планине и разна скривена места Србије

Долазак септембра за већину не значи само крај школског распуста него и крај годишњих одмора, путовања и опуштања. Овогодишње лето није било као друга, протекло је у знаку короне, бројних ограничења, затворених граница, посебних услова за путовања у одређена места, а нашем народу омиљене дестинације Грчка и Црна Гора биле су, или још јесу, затворене.

Што из таквих разлога, што због страха да се оде ван граница па тамо “покупи” вирус и мора на лечење, многи су одлучили да летње дане проведу у свом месту или да путују по Србији. За неке је резултат изненађујући. Корона је многе натерала да схвате да се може одморити и без одласка на море, без лежаљки, сунцобрана, пешчаних плажа и слане воде. Многи су открили да на само пар десетина или стотина километара има много лепих ствари да се види и доживи. Онима спремним за нешто ново и другачије корона је ”помогла” да сазнају да постоји  Пачирска бања која има језеро црвене боје, а слане воде, и то на северу Бачке, у селу Пачир надомак Бачке Тополе. Мада није светски позната, јединствени је феномен у нашој земљи због специфичног својства воде, богате солима и минералима. Други су се уверили у лепоте специјалног резервата природе Увац, познатог и као  “Краљевство белоглавог супа” који се налази недалеко од Сјенице, Нове Вароши и планине Голије, између планина Златар и Јавор. Неко је скокнуо до Старе планине, одушевљавао се Овчарско-кабларском клисуром смештеном између планинских масива Овчара и Каблара, кроз које пролази Западна Морава, а несвакидашњу слику представљају њени меандри. Неко је искористио време за излет до Ђердапске клисуре, највеће и најдубље у Европи, која је на граници између Србије и Румуније, а онда и до Голубачке тврђаве, неколико километара удаљене од насеља Голубац тик уз реку Дунав. Тврђава је саграђена на улазу у Ђердапску клисуру, па се назива и “чувар Ђердапског теснаца”.

Ко није могао или хтео да путује, могао је много лепога видети и у нашем крају. Отићи до водопада Скакавац, прошетати Гучевом, Троношким, или Тршићким шумама, провести дане поред Дрине, или се одмарати крај Зворничког језера. Сва ова лепота открила је и да у њеној равни није и пратећа инфраструктура, паркинзи, канте за смеће, тоалети, или тушеви на плажама. Можда је неко сагледао ситуацију па ће Лозница коначно добити одговарајућу градску плажу каква јој одавно треба као граду који је на реци, можда неко реши да уреди пешачку, а може и бициклистичку стазу од булевара ка заобилазном путу поред Штире. Једна стаза, покоја клупа и одговарајућа расвета створиле би шеталиште поред Штире које би сигурно многи користили за рекреацију или вечерње шетње, без растиња, и осталих ствари којих ту сада има. Тачно, прекопута је одмах депонија, али она би требало за коју годину да буде потпуно “затворена”, односно санирана и затрављена па би се могло ићи у сусрет тим данима. Сви се надамо да ће наредно лето бити “нормално”, без короне, маски, забрана, ограничена, ПЦР тестова и осталих ствари које нас сада прате, коче и нервирају. Јесте нам корона узела нерава, али је неке покренула да обришу прашину са бицикла па да педалајући стигну до Дрине, Жићине плаже, Тршића, Троноше, Малог Зворника, Соко-града, да проведу ноћ под звездама, у шатору, да осете мирис траве, чују поново зрикавце и, пре свега, увиде колико је лепе природе око нас.

Нажалост, навала на природне лепоте нас је подсетила и колико смо незахвалани и неодговорни према природи пошто су летос биле честе слике гомиле смећа које су иза себе остављали неки “излетници”, пристигли из градова на језера, планине, шуме. Ваљда такви мисле да ће то што су они тако олако побацали неко други очистити, не знају ко, али и не мисле о томе јер да мисле, не би  се тако понашали. Корона нас је научила да можемо много тога лепога видети у земљи Србији, још само када бисмо научили да то што још увек имамо, чувамо, ценимо и настојимо да га нетакнутог оставимо онима који ће доћи после нас. И сутра, и за сто година. Лето календарски још траје па је први леп викенд можда шанса за одлазак у неку од оближњих дестинација да се душа окрепи, а око нахрани лепотама којих има свуда око нас. Само би требало, кад год то чинимо, да се сетимо речи чувеног индијанског поглавице Бика Који Седи – Чувајмо Земљу и природу на њој, јер их нисмо наследили од својих дедова и очева, него смо их позајмили од својих потомака.

А догодине, можемо на море, али и до наших природних лепота, да не буде да их се сетимо само када немамо где.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ДАНИ У ЗЕЛЕНОМ – Све топлије из дана у дан

У ЛОЗНИЦИ – Укинута ванредна ситуација

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″