НА ПОДРУЧЈУ ЛОЗНИЧКОГ “ПОЉОСАВЕТА” – Опет шљива оде у ракију
Промењиве временске прилике поново су се осетно одразиле на приносе воћних врста у лозничком крају и општинама Мали Зворник, Љубовија и Крупањ које покрива “Пољосавет”. Због нестабилног тржишта и неорганизованог откупа све мања улагања у шљивике, што се одражава и на приносе па гро рода заврши у казанима.
Према речима Златице Крсмановић, дипломираног инжењера воћарства из “Пољосавета”, у току је берба купине, при чему се код неких врста она приводи крају, а код неких тек почиње.
– У брдским крајевима су касније кренуле, а чак је мало дошло и до повећања цене. Углавном је “чачанка” до 50 динара, а неке друге, квалитетније су од 60 до 70 динара за килограм. Ове године је добра двородна малина, има добру цену чак око 200 динара и с обзиром на овакве временске прилике она је одлична, и по квалитету и по приносу. Ове године се исплатила малина, цена је била у просеку 180 малина. Што се тиче шљиве још увек траје берба, раније сорте су прошле, а почиње берба “стенлејке”. Као и сваке године још увек нема никакве цене и на нашем терену слабо има откупљивача. Углавном гро рода заврши у ракији, има мало људи што је суши, или продаје шљиву за сушење у ваљевском крају. На подручју “Пољосавета” под шљивом је око 4.500 хектара, али је то више екстензивнија производња, људи мање улажу, система за наводњавање ретко где има управо зато што је цена непозната, нестабилна и откупа нема. Овогодишњи род зависи од микроклиме, сорте и временских прилика, па има места где нема малтене ниједне шљиве, а има где су добро родиле и до 40 – 50 тона по хектару. Принос је у просеку добар, око 20 тона. Да се зна цена и да има откупа било би произвођача који би се определили за већа улагања, производњу квалитетнијег рода, овако мање улажу и квалитет је неизвестан – објашњава она.
Кренула је и берба јабука ранијих сората и квалитет плодова веома је добар у интезивним засадима и иде за инострано тржиште. Крсмановићева каже да нема пуно таквих произвођача, то је тек неких петнаестак хектара са противградном мрежом, системом за наводњавање иако је ово крај погодан за јабуку.
– Ко има квалитетан род он иде у иностранство, за договореног купца, углавном у извоз за Русију, и у тим засадима је добар квалитет, преко 90 одсто је прве класе. Под јабуком је на подуручју “Пољосавета” укупно 250 хектара и то је захтевна производња. Сад пристижу за бербу засади лешника, који је доста сађен и тренутно га на овом подручју има близу сто хектара, али то није прецизно јер сви не пријављују засаде. Попис пољопривреде следеће године даће нам тачнију слику око засада лешника и ораха. Иначе, савет је да се подижу увек засади са квалитетним садним материјалом јер је то главни разлог квалитета и добрих приноса, на добро припремљеним парцелама уз консултацију са стручним лицима. Сада ће још мало време подизање засада и треба на све то обратити пажњу – рекла је она за ЛН.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ ЂАЦИ – Седамнаест најбољих
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
