ПОСЛЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД РУШЕЊА – Срушена и нада у обнову цркве у бањском парку

ПОСЛЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД РУШЕЊА – Срушена и нада у обнову цркве у бањском парку

Недавном продајом млечног ресторана “Подриње”, познатијег као “Швајцарија”, није само стављена тачка на судбину једног дела некадашње имовине Хотелско-туристичког предузећа “Бања Ковиљача”, него, по свему судећи, и на наду да ће на њеном месту бити обновљена црква чији темељи ту леже затрпани дуже од седам деценија. Испод благог узвишења почивају темељи богомоље коју је скоро завршену послератна комунистичка власт порушила и због чега је Бања Ковиљача све до пре четири и по деценије била без цркве.


Када је Агенција за лиценцирање стечајних управника огласила продају “Швајцарије”, средином јула су се Удружење грађана “За Бању Ковиљачу” и Црквена општина Бања Ковиљача обратили градоначелнику са захтевом да на тој локацији поново почне изградња цркве, а он Привредном суду у Ваљеву и стечајном управнику да, у складу са законским могућностима, одложе продају. То се није десило. Српска православна црква је после доношења закона о денационализацији повела поступак да јој се врате темељи незавршеног храма у парку Бање Ковиљаче, било је неких обећања, али се на њима све и завршило. Свештеник из Бање Ковиљаче Драган Бајић каже за ЛН да је 2008. Црквена општина, преко Епархије Шабачке, поднела сву документацију надлежној дирекцији, упутила бројне дописе и молбе влади, разним службама, али се на крају дошло до продаје локације где се налазио порушени храм.

– Размишљали смо да организујемо донаторску вечеру, покушамо да сакупимо тај прилог и на крају да Црква, мада је то неправедно, откупи оно што јој је некада већ припадало. Међутим, због ситуације са короном, а и због тога што смо прошле године градили амфитеатар уз велику помоћ народа и бројних фирми, нисмо имали смелости да тражимо новац од народа, а био је и кратак временски период. Ишли смо код градоначелника, уложио је ургенцију, замолио надлежне да, с обзиром на значај објекта, буде одложена продаја да би Црква покушала да откупи “Швајцарију”. Међутим, није уродило плодом. Питање је шта ће сада бити са тим локалом, можда нови власник и не зна за причу о срушеној цркви, али у сваком случају он је учинио оно што сматра за добар пословни потез и нема везе са претходном причом. Шансе да ће црква икада ту бити обновљена, како сада ствари стоје, никакве су. То је, иначе, једина црква која је срушена овде, а грађена је у тешка времена, уз велико одрицање народа да би доживела тако тужну судбину – каже Бајић.


Мада је око срушеног храма имала око 19 ари, Црква није тражила земљиште, већ само темеље и прилаз до богомоље. На причу о недовршеној цркви подсетио је пре више година мештанин Владимир Вуловић у својој књизи “Ковиље – кроз историју и сјај краљевске бање”  и отргао је од заборава. Како је записано, несвакидашња судбина цркве почела је пред почетак рата када је завршен пројекат за подизање храма на црквеном земљишту. Црква је требало да буде задужбина главног команданта дринске војске, генерала Ранка Алимпића и његове супруге Милеве.

Изградња је почела упркос окупацији, а на Благовести ратне 1943. освештани су темељи цркве посвеене Светом Ђорђу – Ђурђиц. Највеће заслуге за градњу припадају бањском пароху Миливоју Исакову, а овај подухват подржавали су грађани и тадашње локалне власти. У оквиру Министарства грађевина и без сметњи окупатора све се одвијало према плану, урађена је крипта, где је требало да буду сахрањени српски војници погинули у Првом светском рату, и Ковиљача је била на корак од добијања богомоље. Храм је урађен у висини од око шест метара, до под кров, да би 1948. послератна власт срушила малтене завршену цркву пошто се, наводно, није уклапала у бањски амбијент, а темељи и крипта су затрпани.

Не само срушена, него и готово сасвим заборављена била је до пре неколико година. Држава се постојано оглушавала о захтеве СПЦ да јој се врати оно што јој је одузето, да би сада “пресудила” и продала то место. Иначе, “краљевска бања” је без свог храма била све до 1975. године када је, али на другом месту, освештана Црква Светих апостола Петра и Павла.

Подсетимо, млечни ресторан “Подриње” (“Швајцарија”) добио је новог власника на јавном надметању одржаном 30. јула у Агенцији за лиценцирање стечајних управника, у Београду. Био је понуђен по почетној цени од 10,8 милиона динара да би га “Женева Евро С” узела за 13 милиона динара.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ВРЕО ДАН – Препоручен опрез хроничним болесницима

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ – Знао сам – морам се борити

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )