МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ – Знао сам – морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је другачија. Ово је прича Миодрага Мишка Сјеклоће из Бање Ковиљаче, тренера РК Гучево, који се са вирусом борио од 3. јула, а месец дана касније сазнао да је, коначно, опет негативан. После свега каже да је у  животу човека потребно мало зрнаца среће, али да се мора веровати и “добро чинити па ће добро и бити”.

Почело је са температуром од око 39 Ц и чим је осетио тегобе, отишао је у Тријажни центар. Речено му је да на четири сата узима по две таблете парацетамола, да обори температуру и да обавезно дође сутра. Одмах се изоловао од укућана, а ноћ провео у борби са температуром и главобољом и вером да није ковид.

За Београд

– Нисам могао да држим главу па ме друг одвезао у Тријажни где је била гужва. Људи у чекаоници су ми помогли јер су видели да сам од свих у најтежем стању. Брзо сам примљен, можда сам био и “велика претња” јер у том стању, са 150 килограма тежине око 190 цм висине, нисам могао да стојим. Одмах рендген и велика упала оба плуна крила. Две медицинске сестре су ме одгурале на колицима до Инфективног одељења. Доктор ме је одмах прегледао и позвао санитет. За Београд. Био сам свестан шта се дешава. Јавио сам својима где ме возе и поручио да ће све бити у реду. За мање од два сата смо стигли, није било места у КБЦ “Драгиша Мишовић” па сам преусмерен у Земун. У непуних сат пријем, преглед, смештање на интензивну негу Интерног одељења. То вече сам био први пацијент у шестокреветној соби. Добио сам одмах све што је требало да се колико-толико стабилизујем, све брзо и професионално. Нису били задовољни мојим стањем и борба почиње. Пар инфузија за стабилизацију уз моје редовне терапије, дијабетичар сам на инсулину и лековима веć око 20 година. Прва ноћ никако да прође. Доктори ме редовно обилазе. Надам се да нисам позитиван, али морам чекати на резултат до прекосутра – сећа се тих дана Мишко.

Недељу дочекује са браунилама у обе руке због великог броја инфузија. Креативно предлаже да му инфузије у бојама (витамине) дају у леву руку, а безбојне у десну. Доктори нису баш задовољни. До краја дана соба је пуна, стижу бака из Земуна, пензионер из Обреновца, бивши рукометни голман као и угоститељ из Београда и пензионер из Новог Пазара.

Ипак позитиван

– Све собне колеге стигле су позитивне на ковид. Једини ја не знам на чему сам. Те недеље зовем све са којима сам био у контакту током петка. Иако сам носио маску, обавештавам их где сам и да још не знам статус. Извињавам се свима и обећавам да ћу јавити чим добијем резултате. И даље сам веровао да ћу имати среће. Стижу ми ствари од мојих, међу њима и Псалтир и Молитвеник, две мени драге књиге. Читам и храним душу. Знам да морам да се борим и да нема предаје. Само напред, нема назад. Друга ноћ у болници почиње, дужа од претходне. Инфузије, лекови, третмани. Наредног јутра доктори ми дају неку инјекцију и после пар минута устајем. Док су обишли моје цимере ја сам на ногама, а они не могу да верују. Стиже и резултат теста из Лознице. Негативан. Тегобе су престале. Вратио сам се у живот. ЦРП почиње да пада. На пријему је био преко 240. Враћам се у живот. Зовем све са којима сам био у контакту током петка да сам негативан. Ипак, не може све бити идеално. На тестирању у болници од 10. јула сам позитиван. Није ми било право. У КБЦ Земун је било око 380 пацијента, на мом шестом спрату око 110. Верујем да је могућност да не будем позитиван врло мала. Моји цимери се такође полако опорављају. Бодримо једни друге, важно је да ми се снага враћа, нема тегоба. Доктори кажу да је све под контролом и 14. јула изађох из болнице – казује овај спортиста.

Сјеклоћа (у црвеној мајици) је познати спортски радник

Наравно, обавезна је самоизолација уз прописану терапију. Санитет га враћа кући, Мишко уводи правила која ће му помоћи да све буде добро. Нема контакта са породицом која је на спрату, храну му оставе у ходнику и узме је када се удаље. Последњег јулског дана одлази на контролу у Тријажни центар, а у понедељак 3. августа, на рођендан сина Лазара, сазнаје да је негативан.

– Некада је било добро да си позитиван, сада се радујеш када ти кажу да си негативан. Шалу на страну, живот је један и треба га поштовати и живети на прави начин. Часно и поштено, а о нама нека суде  наследници. Тек када дођу невоље, запитамо се где смо грешили. Можда нисмо довољно веровали. Ако нисмо, требало би да почнемо. Захвалан сам ономе ко је проследио моју молбу на Хиландар, као и братству манастира где су молили за мене и моју породицу, као и свом медицинском особљу у Лозници и КБЦ Земун на стручности, професионалности и људскости. Њима уопште није лако, али се лавовски боре. Мислим да уз њихову стручност и нашу веру у добар исход можемо победити – каже Мишко који је у утакмици са ковидом-19 успео да победи јер предаја није ни била опција.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОШТУЈУ ПРЕТКЕ И ТРАДИЦИЈУ – До Цера пешке и у униформи

ПОДРШКА РОДИТЕЉИМА И ДЕЦИ ОБОЛЕЛОЈ ОД РАКА – “Увек са децом” и у Лозници

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″