НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ – Дедовина која нема цену
Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном “фићи”. Још када је он наслеђена дедовина и остварење дечачке жеље да се седи за воланом и савладавју кривине на друму, онда је сасвим јасно зашто за Марка Косорића не постоје новци за које би га продао.
Марко Косорић је емотивно везан за аутомобил који је давне 1980. купио његов деда Добривоје Грујић и зато није дозволио да стари “фића”, пропадне и заврши у старом гвожђу и на отпаду. Дуго је чекао да у саобраћајној дозволи плавог “фиће” стоји његово име и зато сада ужива у сваком пређеном километру са њим и анегдотама које су везане за аутомобил и првог власника деду Добривоја.
– Он га је купио новог у “Застава промету” у Београду пре четири деценије. То је била и најдаља релација коју је овај “фића” прешао, тај један пут од Београда до Лознице. Кад га је довезао кући, дуго није очима могао да га гледа, данима је био смркнут, није му се свиђала боја, звао га је шерпа. Хтео је белог. Зашто није купио белог? Није знао да може бирати. Али, и кера заволиш – почиње наш саговорник причу препуну шаљивих момената.
Километража
Каже да је деда прешао нешто преко 40.000 километара и да је ишао најдаље до Цикота. Остало су биле вожње до пијаце, кад се иде у госте, а највише до њиве.
– Као у сваком домаћинству, и наш “фића” је служио као полупољопривредно возило, магарац за џакове лука, купуса, јабука… Једина лакша хаварија коју је имао није била као по обичају – “Пијан возач слетео у канал”. Не. Живо свињче које се превозило за славу изашло је из џака, а џак је био у ауту. Наравно, слетели су с пута. Као и код сваког старијег власника “фиће”, пара је било донекле, али уз реченицу “Кад бих ја свима плаћао, не бих ни ово мало имао”. Тако да, не дај боже да платиш неком оно што можеш сам. Деда, иначе машин-бравар, све је сам на ауту поправљао, па чак и фарбао. Наравно, то нису били педантни “ко из фабрике” радови, већ “’ајд, може и овако, шта фали, ко ће га гледати”. Гитовало се комбинацијом тексаса од старих фармерица, уместо подлошки се бушио новчић, фарбало се четком, само да се експлоатација машине може наставити без одласка код мајстора. Претпостављам да је већина деда, власника “фића”, била као мој деда – ауто је био превозно средство, а не скупа играчка. Али наши очеви су тих 80-их година знали уживати у “фићама” својих родитеља. Ретко сретнем човека од преко 60 година без ловачких прича о својим “фићама” или “фићама” које су крали од свог оца – детаљан је поносни власник “машине” коју је возио и чувени Флојд (Драган Николић) у “Националној класи”.
Нови живот
На питање зашто га је вратио у живот, одговара да постоје два разлога. Први је сећање на дечачке дане јер, као свако мушко дете, уживао је да седи у њему, за воланом, замишљајући како га вози и савладава кривине испред себе, једва чекајући да положи вожњу.
– То је био и први ауто који сам, по дединим речима, украо, иако ми је он дао кључ. Наиме, деда је мислио да га не знам упалити и да не знам за скривени прекидач за контакт, који је он уградио као заштиту против лопова. Чак је држао и пластични пиштољ-играчку у “фићи”, да би се лопови уплашили. Деда никад није дао да возим његов аутомобил док је он жив. Наравно, из страха да не погинем у њему за његовог живота – “А ја кад одем горе, ти га вози колико хоћеш, само ми запали свећу с времена на време”, причао је. Наравно, то је и други, битнији разлог зашто сам га рестаурирао. Кроз тог “фићу” живи и успомена на мог деду. Није исти као пре, бољи је, онакав какав би деди био леп и како мислим да би он био поносан. Кад сам започео са рестаурацијом, журио сам да га што пре скоцкам, региструјем и онако сјајног паркирам код баке у двориште – да јој видим осмех на лицу и вратим лепе успомене. Разумете зашто журба – искрен је Марко.
Нема цену – није на продају
Иако је овај “фића”, за једног половњанка био у одличном стању у односу на “каквих све има”, много пута се Марку смркло пред очима кад га је припремао за рестаурацију. После свега, најчешће га питају “Колико сад вреди?” Одговор је, како каже – “Не знам, неће се продавати”. Друго питање је “Како се сналази за делове?” Каже – лако и јефтино за лоше, тешко и поскупо за добре. Све се може пронаћи, али захтева време, а из искуства зна да се лако може купити нов браник за 50 евра, са роком трајања од неколико киша.
– Делови се могу наћи, има још добрих старих механичара који су занат испекли на “фићама”, али лимарија је проблем, ако желите да траје дуго. Једноставно, ауто-лимари не желе да раде “фиће”, јер не знају шта их чека док не почну са радом – па не могу ни формирати јасну цену. Кад би радили на сатницу, то би тек била папрена цифра. Имао сам срећу да нађем лимара који га је радио девет месеци, у паузама, кад му је досадно, и доживео је то као “пројекат”, а не као “посао”. Доста тога није фабрички, али сам радио тако да га за 30 минута могу вратити у фабричко стање. Највећи број модификација нису очигледне нити лако видљиве, али доприносе комфору. Радио сам га тако како сам мислио да га је требало производити, радио сам га за себе, а не да би имао високу каталошку вредност. Нисам још ишао на ауто-скупове, јер сам га ове године коначно средио и регистровао, а и све такве манифестације су отказане због короне. Свакако ми је циљ да направим туру по западној Европи са њим. Наравно, кад се ситуација стабилизује – поручује Марко.
Како је возити “фићу”?
– Вожња изазива пажњу, што ми није био циљ. Старији возачи кажу да га је тешко возити, али то зависи у каквом је стању. Ако је утегнут и механички као из фабрике, онда је вожња посебно искуство, као вожња картинга: мало, брзо, агилно, и поприлично шашаво. Укратко, лош “фића” је као комарац – непријатно зуји, нервира, лети споро и хаотично, један јачи ударац и остави флеку. Добар “фића” је као златни ретривер: живахно, блесаво, окретно створење које живи да би се играло са власником – описује Марко Косорић
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Највише новозаражених у Крупњу
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
