ИЗ УГЛА ПСИХИЈАТРА – Утицај короне на ментално здравље

Током последњих месеци задесила нас је велика пошаст која је ставила на испит свеобухватно функционисање и показује какви смо као људи, какав нам је карактер и колико смо се као појединци и нација у доба короне показали и показујемо.

Примаријус др Синиша Јововић, лекар специјалиста психијатрије, супспецијалиста форензичке психијатрије у лозничкој Општој болници, каже да има утисак да многи знају више о менталном стању појединца и нације него компетентни стручњаци који би да нешто кажу о и овој врсте пандемије

– Стиче се утисак да лекари психијатри, као и здравствени сарадници-психолози као једини који су компетентни, нису имали много маневарског простора да нешто више кажу и предложе. Осим смртних исхода као најтрагичнији догађај за оболелог, породицу, ужу и ширу социјалну средину, ту су и економске и шире социјалне последице. Кроз друштвене мреже се шире и разне приче и коментари појединаца или групе људи, до интелектуалаца који су ван здравствене струке. С тим у вези, укључујући и економско социјалне последице, све више лекара-психијатара упозоравају да ће психолошка штета бити једнака економској, ако не и већа – истиче Јововић.

Како каже, од почетка марта када је проглашена ванредна ситуација, затим и полицијски час, и душевно здрави и болесни као да нису одмах схватили озбиљност ситуације и да се то не дешава само у Србији, већ и целом свету.

– Ова епидемија као да је, симболички речено, нека врста опомене народима широм света да смо се некако превише опустили последњих деценија, иако знамо у каквим економским околностима живимо. Као да се изгубио ауторитет компетених стручњака, тако да су и политичари не својом вољом, морали указивати да се не ради ни о каквој безопасној болести, већ да то представља кугу новог доба. Тежини тога доприноси и менталитет наше нације у смислу да смо људи који воле присност, блискост, грљење, љубљење, али кад је јасно речено да се морамо дисциплиновати у овом периоду, нисмо то испоштовали у пуној мери – каже он.

Неће баш мене

Гледајући на локалном нивоу, као лекар, психијатар у Општој болници Лозница, Јововић каже  да се у почетку пандемије са медицинског аспекта, реаговало адекватно, али и контроверзне информације су довеле до тога да и сами здравствени радници, сарадници, помоћно особље нису били психолошки спремни.

– Што се тиче пацијената, како соматских тако и психијатријских, нису се увек придржавали савета. Ишло се са оном старом “неће баш мене”, до друге крајности да су људи упадали у праву врсту страха. Разговарајући са колегама из области психијатрије на највишем нивоу, ми нисмо имали одговарајући “позивни центар” преко којег би дали  психолошко-психијатријску помоћ пацијентима током полицијског часа па и сада, али напомињем, да смо при сваком телефонском позиву од стране уплашених грађана покушавали да правовременим и правоваљаним информацијама, колико–толико, редукујемо страх, панику или поремећаје расположења – истиче Јововић.

Поред страха, који је често доводио до нивоа панике и поремећаја расположења, до разних врста сукоба, насиља и антисоцијалног понашања, доводили су, првенствено, породични односи, ако је у питању дисфункционална породица. Поједине особе које су и у ванредном стању уз прописане мере могле и могу да дођу на преглед и саветовање, посезале су за сваком врстом недозвољених супстанци укључујући алкохол, психоактивне супстанце или седативе “на своју руку”, што је у сваком случају имало и свој контраефекат. 

Укључена и терапија лековима

– Радећи као психијатар у Општој болници, а и у мом окружењу, приметио сам да се старија популација одговорно понашала и поштовала мере те је и рад са њима био лакши. За пацијенте који су се први пут јавили, поред психотерапијске подршке, морала је бити укључена и психофармакотерапија и то преко 50 одсто, највише лекови за лечење страха, антидепресиви, лекови за поправљање расположења. Што се тиче већ дијагностикованих душевних болесника, приметили значајнији пораст или погоршања болести, јер је и сам њихов доживљај реалности измењен. Имали смо и мању групу пацијената који су из стања душевног здравља “доживљавали” психотичне пробоје у смислу акутне пролазне психотичне слике реактивно условљене – каже Јововић.

Напомиње да су код великог процента људи страх, забринутост, пројекција будућности, егзистенцијални страхови, нешто што је и нормално у оваквим ситуацијама. Сви који су имали  могућност да се посвете запуштеним имањима, да нешто раде у завичају, лакше су подносили и подносе ово стање.

И лекари су људи

– Контрадикторне гласине о вирусу међу “светом”, у сваком случају су допринели некој врсти несигурности, неизвесности, безнађа итд. Сведоци смо да наши и светски стручњаци свим својим стручним и научним постигнућима и истраживањима покушавају да докуче све тајне вируса који се мења из дана у дан. Напомињем – и лекари су људи и треба их разумети. Понекад ми падне на ум и мисао да је вирус информација уклопљена у генетски код и да мења нашу перцепцију стварности – каже Јововић.

Како каже, свакоме може да се деси ова зараза и не треба кривити оболеле. И сама сумња на корону довољна је за опрез. Љутња, агресија или отуђеност од њих није добра реакција. Није срамота обратити се професионалном особљу које је компетентно, ако се страх нагомилава, постаће паник-демија, и управљати нашим животима.

– Нас психијатре посебно у ово време, интересује циљна група младих људи од 14. до 27. године. Лепо је народ говорио младост–лудост, старост слабост. Млади мисле да све могу, да им ништа не може ни вирус ни нека друга опасност, а сведоци смо да та бујност младости може да доведе до врло компликованих ситуација. Сећам се магловито, епидемије вариоле вере (великих богиња). Из свог дечјег ума нисам потпуно схватао све, али знам да сам био вакцинисан и да је у мом уму остао један траг опреза. Видећи реакције родитеља, осетио сам да се нешто чудно дешава. Захваљујући јединству нације, код нас је заустављена и успешно искорењена опака болест. Нека и то буде наук, поготово млађим особама – објашњава Јововић.

Како каже, свему има крај па и епидемији короне, али не смемо заборавити ово време. Нажалост, народ смо који брзо заборавља.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Највише новозаражених у Лозници

СТЕФАН ПУРТИЋ ПОНОВО У ИНЂИЈИ – Верујем да можемо много

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″