ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ – Пре 110 година Лозничани дочекали први воз
Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра, књигама, али све чешће и на друштвеним мрежама, веома лако се враћамо у нека прошла времена, присећамо објеката којих више нема, али и сазнајемо занимљиве детаље из историје града.
На једној таквој фотографији приказан је догађај од пре 110 година и њеним трагом Лозничани могу доћи до 18. јула 1910. године и „званичног дочека првог воза“ у свом граду. Управо тако и пише на црно-белом документу једног времена на којем се види мноштво људи, упртог погледа у даљину, свечано обучених и под кишобранима скривених од летњег сунца. Види се и зграда железничке станице која се налазила крај данашњег шабачког пута, у близини, до пре пар година, ФАК-а (Фабрике ауто-тракторских кочница). Тај објекат је један од ретких из тог доба који је преживео све ове године, мада је и он данас окружен стамбеним зградама и питање је до када ће одолевати „новом времену“. Датум на фотографији није у сагласју са подацима који се бележе као званични, пре свега због старог и новог календара, али њеним трагом долазимо до приче од пре тридесет године када је на дочек првог воза у Лозници подсетио свештеник Милан Поповић који је листајући летописе лозничке цркве у месечној књизи свакодневних служби запазио оловком забележене речи учитеља лозничког Радуловића које гласе: Око три сата 20. маја 1910. године (по старом календару или 2. јуна по новом) дошао је железнички воз у станицу Лозница први пут и довезао ученице седмог и осмог разреда Женске гимназије из Београда.
На интернет форуму „Љубитељи железнице“ могу се наћи и други подаци о прузи Шабац-Бања Ковиљача, од тога да је градња почела 28. августа 1906. године, на стоту годишњицу боја на Мишару полагањем камена темељца железничке станице Шабац, до податка да је изградња трајала три године, да је пруга дуга нешто мање од 60 километара, да је била уског колосека (76 центиметара) и да је намењена за Подрински округ а да су радове изводила домаћа предузећа. Вредност изградње износила је ондашњих два и по милиона динара и новац је обезбеђен из буџета Краљевине Србије у време министра финансија Лазара Пачуа, најспособнијег српског министра из те области.
Тада је динар био јачи од немачке марке за једну петину, а министар Пачу се залагао за подизање модерних железничких станица које би у будућности могле бити и користан стамбени простор. Тако је и било, па су у железничким станицама у Штитару, Липници и Лозници изграђене и стамбене јединице. За протеклих 110 година ратови су пругу уништавали, народ и држава су је поправљали, данас њоме модерни возови превозе путнике и робу између Подриња и Мачве, а фотографија с почетка текста и даље подсећа на протекло време и много тога проживљеног у њему.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ДИСТРИБУТЕРИ НОВИНА – Ноћу раде – дању се одмарају
ОПРЕЗНО ПРЕКО ПАСАРЕЛЕ – Недостају решетке на платформи
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
