ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” – Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити рокенрол традицијом дугом пола века. Лешница то с поносом чини захваљујући својим “Кондорима”, групи која је давне 1970. године зачела музичку чаролију којом је генерације даривала, чинила их срећним и створила причу која траје и после пет деценија.

Прошло је тачно десет година од великог “повратничког” концерта у Лешници када су на стадиону ФК “Борац” чланови групе “Кондори”, после неколико година паузе од игранки, успели да окупе више од хиљаду људи, поштовалаца рокенрола и музике која их заједно чини “вечно младима”. Обележавали су тада четири деценије постојања, јубилеј вредан пажње и подсетили да су један од најдуговечнијих састава не само у овом делу Србије. Од тада је, као дланом о длан, пролетело још десет лета, а “Кондори” и даље трају и прича о њима добија нове детаље.

Рођендан на Ивањдан

План је био да пола века “Кондори” обележе, као и увек, 7. јула, на свој рођендан, али због околности насталих услед коронавируса, он је покварен, а “озбиљна прослава” одложена за неке боље дане. Међутим, редовна проба у пола осам, тог дана ипак није отказана.

– Ко би рекао да ће нас после толико година и различитих препрека које смо преживели током пола века свирања, у прослави јубилеја спречити вирус за који нико до сада није знао ни да постоји, а који је толико опасан и односи животе. Наше игранке на Ивањдан нису могли да спрече ни нестанци струје, ни политичке заврзламе, ни ветрови и олује, болест чланова, па ни ратови које смо оставили иза нас, а сада некаква корона то успева. Ипак, ми смо одржали традицију окупљањем у просторији у којој годинама имамо пробе и тај дан обележили скромно, без свирке, коју остављамо за август или септембар, ако све буде како треба – каже гитариста Слободан Маринковић Роки.

Басиста Миленко Шовић и бубњар Драган Симић Шабан преостали су део ове, сада тројке, коју су у међувремену заувек напустили гитариста Слободан Криваја Окац (2016) и перкусиониста Славко Савић Роги (2017). Како кажу, управо због њих и очувања сећања на дане проведене уз музику, наставиће да свирају докле год то буду могли. Музика их је учинила вечним пријатељима, али им је омогућила и да стекну бројне поштоваоце од којих данас неки живе у Београду, Новом Саду, Шапцу, Краљеву и широм планете.

– Желели смо да ове године буде посебно окупљање, сви ти другари из далеких крајева су рекли да ће доћи само због нас и нашег великог јубилеја, али, ето, све се изјаловило и тога, нажалост, нема. Планирали смо и објављивање монографије, али и то смо одложили. Ако нас послужи здравље и ово с короном прође, надамо се да ћемо до краја јубиларне године све планирано постићи – поручује бубњар Драган Симић.

Музичка историја

Лешнички “Кондори”, први наступ су имали 7. јула 1970. године, а на њиховом репертоару биле су песме група “Динамити”, “Црвени кораљи”, “Златни акорди”, “Про арте”, а од страних, хитови “Криденса”, “Битлса” или “Шедоуса”. Њихове игранке за Нову годину или 29. новембар посећивали су млади из Лознице, Бање Ковиљаче, Шапца, али и из Београда, Новог Сада и Сарајева. Многим млађим музичарима су крчили стазу и оставили неизбрисив траг у рокенрол историји Јадра, Подриња и Мачве, овековечени су у књизи “ЛОзнички РОКовник”, а о утицају на његов музички пут писао је и Чедомир Рајичић – Чеда Чворак у својој монографији “Преко трња до звезда”, присећајући се 1977. године и своје прве од уштеђевине купљене електричне гитаре.

– У то време центар свих дешавања у регији одвијао се у варошици Лешници, где су већ много година пре мог “открића” свирали “Кондори”. Били су, на неки начин, моји тадашњи узори и мој прозор у нови свет. И не само мој. Нема тога ко је посећивао те игранке, а да их и данас не носи, као некакво благо, у срцу и памћењу. Музичким очима гледано, они су имали права појачала и гитаре. Окац је имао добру копију “фендер стратокастера” и “хонер” појачало, а Роки “фендер басмена” и “фендер пресижн бас”. Шабан је свирао на добром “аматију”.  Имали су посебно озвучење за вокале – записао је Чеда Чворак уз детаљан опис суботњих игранки “Кондора” и концерата на тадашњи Дан устанка у Србији.

Занимљиво је то да се нико од чланова “Кондора” није професионално бавио музиком, већ су међу њима графички радници, металци, машинци, а једини “факултетлија” био је Окац Криваја. Осамдесетих година су се окренули другој врсти музике и другим пословима, али током деценија постојања група је увек неговала љубав према “забавњацима”. Још увек не одустају од идеје да на некој од наредних свирки окупе све парове који су се упознали баш на њиховим игранкама, а зна се да су они данас расути широм Србије, Европе, Америке и Аустралије.

Нове снаге

У “Кондоровом гнезду”, како каже гитариста Роки, излегли су се птићи, нове групе које настављају путем старијих колега. Лешнички “Кондори” су утицали на настанак прњаворско-лозничке “Свеже крви”, као и млађих лешничких састава “Црна стрела” и “Аполо”.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ – Танка нит ме одржала у животу

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″