НАШИ СМО – Посланик
Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе колико они коштају грађане Србије. Раније су ти подаци били лако доступни кроз скупштинске информаторе о раду, али од 2016. године до њих није лако доћи. ЦИНС (Центар за истраживачко новинарство Србије) у понедељак је објавио резултате истраживања на ту тему после седам месеци упорног тражења одговора од надлежних скупштинских служби, а неке нису ни дочекали, као на пример податке о примањима председнице Маје Гојковић. То истраживање обухватило је период од почетка 2016. до краја 2019. године и односи се на 402 посланика која су прошла кроз посланичке клупе било на крају претходног или током актуелног мандата.
Збирни подаци показују да је у том периоду за плате и трошкове народних посланика исплаћени 1,4 милијарде динара, односно 1,9 милијарди са порезом – за плате и посланичке додатке нешто преко милијарду, за гориво до парламента скоро 290 милиона, изнајмљивање станова или хотелских соба у Београду 6,3 милиона динара, надокнаду за одвојен живот скоро три милиона, а за трошкове службених путовања у иностранство мало преко 102 милиона динара. Те цифре су и у ранијим мандатима биле импресивне, на листама највећих трошкаџија био је својевремено и један посланик из Лознице са огромним рачунима за бензин иако је имао стан и породицу у Београду, али овог пута пажњу ми је привукла најпре листа десет најплаћенијих међу којима су ми само три имена позната – Драган Шормаз (11,2 милиона), Верољуб Арсић (9,2) и ГорданаЧомић (8,7). Апсолутна рекордерка Елвира Ковач са више од 12 милиона динара, од чега је скоро половина приходована на основу службених путовања у иностранство пореклом је из мањинске странке Савез војвођанских Мађара, која је на изборима 2016. освојила само четири мандата. Колико су они допринели мађарској заједници и грађанима Србије, збиља не знам, али умели су да наплате присуство на седницама пошто су најплаћенији од свих посланика са просечних нешто преко шест милиона. Према рачуници ЦИНС-а, друга странка на листи је Јединствена Србија са просечном зарадом или трошком по посланику од 4,48 милиона, следи СРС са 4,39, ДС и ПУПС са по 3,44, СНС 3,33 и СПС 3,17. Овде су обухваћене странке са већим бројем посланика, али ако би се вадили просеци за оне минорне добро ушушкане на коалиционим листама, тек би било изненађења, али и питања за шта их ми заправо плаћамо – да ћуте и не таласају или да у Скупштини муте воду онако како то пристојан свет не би радио.
Ако имате времена и воље, можете отићи на сајт ЦИНС-а и пажљиво прегледати њихову базу података. Ко зна шта ће ваше око открити и шта ћете још извући из сећања. Али ако вас интересује где се у том друштву налази посланица из Лознице др Борка Грубор (СНС) ево да вам скратим време – она је скупштинску благајну коштала 3,3 милиона, дакле на нивоу просека своје странке и била је међу посланицима са најдужом сатницом у скупштинској сали. Та мала пријатељска помоћ не треба да вас одврати да ипак прошуњате сами по тој ризници података јер ћете трагом линкова моћи да одете и до портала Отвореног парламента и погледате њихову статистику о активности посланика, топ-листу оних који уста нису отворили, али и да се подсетите који су посланици у последњих десет година највише прелетали из странке у странку, које странке су претрпеле највеће ударце, а онда се поново можете вратити ЦИНС-овој бази података и до миле воље се чудити да ли је могуће да сте заборавили неке људе који су, како се чини нестали без трага, а заправо нису нигде отишли, само су се добро камуфлирали у Скупштини. Даље, видећете да не треба веровати разним хвалисавцима који тврде да не узимају посланичку плату, драги моји, не исплати им се, али зато узимају посланички додатак који је за непуне четири године у вредности од десетак хиљада евра. Видећете и да нема разлике између власти и опозиције када треба отићи на благајну. Знам, сад ће неко рећи и у скупштински ресторан. Немојте да се ложите више на ту трицу, ту ипак постоје неки рачуни за разлику од већине других трошкова које ми плаћамо за њих само на основу њихове речи и потписаних изјава. Нема доказа, само реч и фер-плеј – не дирам те, не дирај ме. То је Скупштина Србије – место где се доносе закони и сигурна кућа за политичке трговине по ексклузивним ценама.
И тако већ тридесет година. Неки од нас су остарили чекајући да се нешто промени, други су стасавали мислећи да тако треба. И ево нас, пред новим изборима са цензусом по акцијској цени. Само три одсто бирача биће довољно да се лепо удоми бар деветоро оних за које никада нисте чули нити ћете док не изађу у неком финансијском извештају.
Има ли, уопште, неко идеју како да изађемо више из ове Нушићијаде. Није више смешно.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
