НАШИ СМО – Помиловање
Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела толико емоција, романтике, истине и љубави, колико некоме не пође за руком ни у роману. Нажалост, песникиња за вечност, прошле недеље доспела је у све новинске наслове и телевизијске анализе и расправе, али не због тога да би се неко присећао њеног неизмерног књижевног дела, већ зато што је “струка” одлучила да је, како су многи писали, “протера” из образовног програма за гимназијалце. Викенд је био у знаку Десанке Максимовић и на друштвеним мрежама. Наравно, већина се на фејсбуку се огласила критикујући оне који су изнели овако невероватан предлог, али и државне органе који су ударили печат и ставили потпис на такав документ. Предлог да се Десанкина збирка “Тражим помиловање” премести из програма за трећи разред средње школе зато што “не одговара поетском духу епохе” изазвао је бес код већине, али и неверицу да “тамо неко” креира мозаик школског плана тако што ће зарад “убацивања” једног песника у програм “избацити” некога другог, који се “већ поприлично изучава” кроз основну школу.
Оно што смо током короне осетили као нашу врлину, да се ујединимо и помогнемо једни другима, овај пут се поновило, али на сасвим другом “бојишту”. Јединство се поновило у одбрани културе, којом се не “тражи помиловање”, већ на увид “накарадни” програм и онај ко га је осмислио.
Салве критике свалиле су се на Завод за унапређење образовања и васпитања и комисију која је “скројила” предлог новог средњошколског програма, али се огласила и Задужбина “Десанка Максимовић”, која је упутила писма негодовања због те одлуке Министарству просвете, Националном просветном савету и самом Заводу. Ставове Задужбине подржали су књижевници Матија Бековић, Милован Данојлић, Рајко Петров Ного, Љубомир Симовић и други, а разматрајући захтев Задужбине, из Завода су предложили да се збирка нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би “на овај начин збирка нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века”!
– Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела Десанке Максимовић са којим треба да се упознају ученици трећег и четвртог разреда средње школе је, најблаже речено, делатност која погађа у само срце нашег идентитета – поручили су из Задужбине.
Министар просвете, који је раније већ потписао спорну одлуку, овим поводом је ипак изјавио да одлука Завода “није коначна” и да Министарство “неће дозволити да се ни на који начин смањи учешће Десанке Маскимовић у оквиру програма наставе предмета српски језик и књижевност, као и то да је Завод покушао да “преорганизује оно што Десанка Максимовић има у школском систему”, али да је важно истаћи “да је све у процедури и радној верзији”. И премијерка Ана Брнабић је на твитеру написала – Никада се Десанка Максимовић неће избацивати из образовног система Србије. Никада. Тачка.”
Ко је у овом ланцу био погрешна карика, можда ће некада неко прецизно објаснити, али, како год, и овај пут се показало да под притиском јавности могу планине да се помере. Иако у Заводу признају да није уобичајена пракса да се нешто објављено у Службеном гласнику мења, то ће се, како је почетком недеље најављено, ипак догодити, а одлука о повлачењу Десанке Максимовић промењена. Није то помиловање, то је брука, призната од онога ко бруку није смео ни да дозволи.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
