НАШИ СМО – ЗаМАЈавање

НАШИ СМО – ЗаМАЈавање


Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа Броза Тита, онда деветог, који се слави као Дан победе над фашизмом, па све до последњег, 31. маја, који у календарима догађаја из прошлости подсећа на 1889. годину када је град Џонстаун у америчкој држави Пенсилванији збрисан таласом воде из порушене оближње бране и у тој несрећи живот изгубило 2.200 људи, можемо се и сами уверити да је овај месец кроз историју увек био препун дешавања, лепих, али и ружних. Ових других било је, чини се, нешто више последњих година, не смемо заборавити 2014. када су нас задесиле незапамћене поплаве и чије последице још увек исправљамо, али овај мај бих да запамтим, ипак, по неколико лепих догађаја.
Иако нам се можда чини да је ванредно стање због коронавируса одавно иза нас, због чега смо се поприлично и врло брзо опустили и вратили старим животним навикама, не би ваљало да заборавимо да се то догодило управо у мају, тек пре који дан. Многи су се у ове две недеље вратили своме послу, обданишта су прорадила, отворени кафићи, бутици, болнице се враћају нормалном режиму рада, враћа се живот у нормалу. Тачно је и то да нас и даље узнемиравају дневни извештаји о новим оболелим или преминулим од ковида-19, али баш зато треба појачати дозу личног стрпљења и постепено кидати окове који су нас стезали од средине марта. Баш зато треба размишљати о лепим стварима које су нам се десиле протеклих дана и полако слагати талог заборава на све ружно чега се не треба ни присећати. Овај мај ћу покушати да упамтим по лепом, разлога за то има више, а поменућу само оне најдраже.
Почетком месеца сам сазнао да ми је другар победио корону и да је на заслуженом опоравку у Немачкој, где га је и задесила болест. Огласио се на друштвеним мрежама у свом маниру – духовито, кратко и јасно, са неколико фотографија бањског лечилишта где је на рехабилитацији и на то добио гомилу коментара, поздрава и жеља за што бржим опоравком и скорим враћањем у завичај. Други пријатељ с којим се дружим већ скоро пола века, после годину дана крчкања објавио је своју прву књигу, збирку песама, и то баш у овом месецу и баш на свој рођендан. Лепши поклон, који је тог дана стигао из штампарије, није могао ни замислити па је и славље било двоструко јаче. У маниру протеклих времена, слично гесту из 1999, када су над Србијом летели НАТО авиони, тако смо и ову “коронаситуацију” искористили да у његовом музичком атељеу забележимо детаљ атмосфере и осећања у једној заједничкој песми. Није то песма за певање на стадионима, али ће нас подсећати на време карантина, забране кретања, невиђање с најмилијима и скривање испод маски и рукавица. Поред брата, у мају још неколико драгих ми људи прославља рођендан, а један од њих је и онај “што није дугме”. То је већ озбиљан лик, права момчина, који ће следеће године ући у свет матораца и свега онога што доноси статус пунолетног грађанина. Том младићу смо пре седамнаест година његови родитељи и ја одабрали име, које му баш “стоји” и које с поносом носи. У међувремену је израстао у чврстог спортисту на рукометном терену, вештог јутјубера, вредног гимназијалца и пристојног дечака. Тата и мама му, такође у мају, прослављају две и по деценије брака!
Ето, због оваквих људи и догађаја, ни један мај ми не може проћи у заМАЈавању око неких пролазних ствари, око анализе да ли је корона плод људског мозга или не, да ли се вакцине морају схватити као спас за човечанство или као опасност, да ли је озонирање крви представила струка или бизнисменска моћ, ко је први почео и због чега штрајк глађу испред Скупштине, имамо ли довољно времена да се припремимо за најављене изборе, да ли ћемо добити “оних” сто евра и хоћемо ли ићи на море, било које, макар и црногорско, и поред свега што се тамо дешава и тако даље и тако ближе. Овај мај желим да памтите по лепом, а надам се да и ви за то имате разлога.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Да луд полуди

НАШИ СМО – Сто евра

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )