ПРИЗНАЊЕ МУЗИЦИ СВЕТИСЛАВА БОЖИЋА – У „Византијском мозаику“, мој завичај путује светом
Концертни опус „Византијски мозаик“ савременог српског композитора Светислава Божића, којег је на свом албуму снимила пијанисткиња Јасмина Кулаглић, Парижанка српског порекла, оцењен је највишим оценама критике. Белгијски „Крешендо“, један од водећих европских магазина који прате класичну музику, објавио је пре неколико дана изузетну критику са највишим признањем редакције за звук, либрето, репертоар и интерпретацију на диску. Како су пренели медији, Карло Шрајбер, колумниста овог магазине, навео је да су Божићеве композиције прилично непознате на Западу, али да се редовно изводе на многим сценама у земљама источне Европе. Према његовом писању, циклус приказан на албуму „Византијски мозаик“ чини девет композиција „посвећених православним манастирима на Балкану и одлична је мешавина инспирисана византијским импровизацијама, али и традиционалним српским песмама и музиком касног Отоманског царства“. Још истиче оригиналност композиција које „повезују духовност Запада и Истока, као и њихову прошлост и садашњост“. Коментаришући признање које је упућено за његову музику, Божић је за „Лозничке новости“ рекао да је презадовољан јер оно долази с места цењеног у светским размерама.
– Реч је о значајном, рекао бих великом признању за мој клавирски циклус „Византијски мозаик“. Ово дело се појавило у издању престижне и у свету високо цењене издавачке куће НАКСОС, 2012 године. Надахнута интерпретације Јасмине Кулаглић, пијанисткиње нашег порекла која живи и ради у Паризу, дала је овом делу особен шарм. Срећан сам због овог, у светским размерама референтног признања, које отвара нове путеве мојој музици. Наравно, срећан сам што мој завичај, који пева у овим нотама, путује светом. Ово признање је велико, јер је дошло у тренуцима када је „Византијски мозаик“ већ уткан у мој живот, моју музику и када се на врло специфичној и пробирљивој европској позорници, завијорио тако високо – рекао је за ЛН Светислав Божић.
Према оценама Карла Шрајбера, композиције „Метохијска појања“, „Последња љубав у Цариграду“ или „Коњи Светог Марка“ евоцирају снажну и наративну музику, док композицију „После једног рата са мало наде кроз кишу“ описује као „кратку представу која нас подсећа на сав ужас рата и бомбардовања Београда 1999. године, као и поплаве изазване кишом. Са друге стране „Сећање предака“ је умирујућа успаванка, песма наде, љубави и мира, истиче у својој колумни Шрајбер додајући да пјанисткиња и професорка клавира Јасмина Кулаглић већ дуги низ година живи и ради у Паризу, али да „податак да је рођена у Београду само додатно даје потврду њеном жару и страсти у извођењу ових Божићевих композиција којима је он покушао да се врати својим коренима“.
– У извођењу Јасмине Кулаглић осећа се жеља да влада мир у читавом човечанству, што овај албум чини веома актуелним у овим тренуцима кућне изолације изазване светском пандемијом коронавируса – закључује колумниста Шрајбер, а занимљиво је и то да је на омоту албума „Византијски мозаик“ слика Белог анђела, део фреске из манастира Милешева насликане у 13. веку.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Још један позитиван на коронавирус
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
