ПОВОДОМ 1. МАЈА: БИЉАНА НИКОЛИЋ, ПОВЕРЕНИЦА СИНДИКАТА У КОМПАНИЈИ “ВАЛИ” – Све је могуће када се победи страх
У италијанској фабрици “Вали”, једној од првих страних компанија у овом делу Србије, која има погоне у Ваљеву и Лозници, коначно је пробијен лед синдикалног организовања не само у страним компанијама, него уопште у прватном сектору код нас. Саговорница ЛН Биљана Николић, повереница за погон у Лозници, каже да су преговори са пословодством добро почели, али да радници и даље са страхом потписују приступнице.
Лед су пробиле три младе и храбре жене у Ваљеву у фебруару прошле године, а у лозничкој фабрици, ових дана, навршиће се пуна година од првих разговора о синдикалном организовању. У каквим околностима је настајао овај синдикат који припада УГС “Независност” најбоље говори рођендански пост на њиховој ФБ страници:
“Пре годину дана о томе смо само могли да сањамо! Није било могуће доћи до директора, није било могуће да радник у фабрици некоме изнесе свој проблем и да он буде разматран, решаван… Прерасподела радног времена је уносила хаос и забуну, нико није знао шта се, када и колико одрађује… које је радно време, фонд сати. О безбедности и заштити здравља на раду појединих запослених нико функционално није водио рачуна, нико није бринуо о правима тих радника да здрави дођу и оду са посла. Честа је била појава лошег и непримереног понашања појединих руководилаца према запосленима, а радник није имао коме да се пожали на то. Такви су пролазили некажњено. Више неће! Ствари се коначно мењају, захваљујући синдикату”.
Да би достигли репрезентативност, требало им је скоро годину дана јер учлањавање није ишло лако, као и наметање ове теме пословодству. Од 2.047 запослених у оба града, приступнице је тада потписало 347 радника. Биљана Николић, повереница синдикалне организације у Лозници, учесница је првих преговора са руководством компаније од признавања репрезентативности до договора о изради колективног уговора.
– Одзив запослених је ишао споро због страха који је и данас присутан. Ми смо прве разговоре о оснивању синдиката у нашој фабрици водили ван њеног круга. Ни данас у Лозници немамо канцеларију, то нам је обећано и требало је да започнемо преговоре о колективном уговору, али све је стало због ванредног стања – каже Биљана Николић у разговору за ЛН.
Међутим, већ у јануару ове године на првом састанку са пословодством, којем је присуствовао и нови директор, постигнут је договор да се прерасподела радног времена убудуће спроводи до шест месеци у календарској години, а не на девет како је било до тада, да се оформи база података о радним сатима за сваког запосленог, да се примене одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду у свим погонима.
– Преговори су сада стали због ванредног стања, али нису синдикалне иницијативе. На захтев нашег гранског синдиката, ових дана фабрике у Ваљеву и Лозници би требало да посете надлежне инспекцијске службе како би се установило да ли су предузете мере заштите адекватне епидемиолошкој ситуацији – каже Биљана.
А на наша питања какав је положај радника у Србији данас и зашто су синдикати у приватном сектору још увек реткост, каже да одговор лежи првенствено у Закону о раду који није у интересу радника, а затим и у страху од губитка посла.
– Свест радника да треба да се боре за своја права још увек се споро буди, али чини ми се да је кренуло. Ево, када је у “Јури” пао бастион, синдикати ће се много лакше оснивати и у другим компанијама. Верујем да ће врло брзо свима постати јасно да једино организовани у синдикате можемо остварити своја права и изборити се и за боље зараде и за боље услове рада, али и заштитити се од дискриминације.
Наша саговорница ради у погону дораде конца, једином који није гасио машине откако траје ванредно стање.
– У целој овој ситуацији Лозница је била јака тврђава “Валија”, радили смо и за Италију и за Ваљево и, што је најважније – сви смо здрави. И 1. мај провешћемо за машинама – каже Биљана Николић, која је и заменица главне поверенице за “Вали” УГС “Независност”.
А, пут до синдиката у овој фабрици прокрчио је један ранији протест радника који је завршен ситним уступцима и отказом онима који су окарактерисани као организатори. То је, вероватно, требало да буде порука да ће тако проћи сви који се побуне, али три младе жене из Ваљева су одлучиле да убудуће иду на посао без страха. Онако како то раде и запослени у свим цивилизованим земљама света па и у њиховој компанији у Италији.
З.В.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ПАНДЕМИЈА И СПОРТ – Вирус удара и по џепу
ФК ЛОЗНИЦА – Под маскама у нову сезону
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
