У СРЦУ ПАРИЗА – Чује се музика Лозничанина
Дечја болница „Некер“ у Паризу, једна је од најпознатијих у Француској и слови за једну од најцењенијих у свету. Основана је још у осамнаестом веку и простире се на површини од пет хектара у непосредној близини Ајфеловог торња. Још од 13. марта, директор сервиса ове здравствене установе Горан Станковић, Француз српског порекла, покренуо је акцију током које се свако вече у осам сати преко разгласа, а у знак подршке медицинском особљу читаве планете, емитује музичка нумера из одређене земље, која се чује не само у оквиру болничког круга, него и у суседним стамбеним квартовима. Већ навикнути, на крају композиције, станари аплаузом поздрављају, како медицинске раднике Француске тако и оне чија земља је представљена музиком те вечери. Србија је већ два пута била почаствована да се чује њена музика, а слушала се песма „Тамо далеко“, али и музика Срђана Грујичића, Лозничанина, гитаристе, композитора и редовног професора Париског универзитета. Он је за ЛН пренео своје утиске и испричао како се у Паризу одвија живот током пандемије.
– Као и у Србији, у Француској се сваке вечери у осам сати аплаузом даје подршка медицинском особљу да истраје у тешкој и често неизвесној борби са коронавирусом. Неки пут се чак може видети део особља болнице који накратко изађе на улицу, поздрави и аплаузом се захвали грађанима на прозорима и терасама – каже Грујичић.
На наше питање какав је осећај знати да се и у таквим околностима негде слуша музика чији си аутор, одговара да је поносан јер се тако представља његов рад, али и држава из које потиче.
– Почаствован сам што сам и овим малим гестом дао какав–такав допринос у борби која никоме од нас није лака, а посебно не онима који се, ризикујући своје, у првим линијама боре за нас и наше животе. Када се све ово заврши, организоваћемо концерт где ће у првим редовима поново бити медицински радници, али овај пут са својим породицама и пријатељима и на миру уживати у музици, не мислећи на то шта их чека при повратку на радна места – најављује наш саговорник који је од 2005. године у Паризу.
Грујичић је редовни професор и шеф катадре за класичну гитару на конзерваторијуму „Жан-Батист Лулy“, једном од највећих у земљи. Са својим оркестром већ је објавио један компакт диск са ауторским композицијама који је имао значајан успех и помогао му да трасира пут за даље пројекте. Пише композиције и аранжмане и за друге уметнике, а велики публицитет имао је аранжман Монтијевог чардаша за који га је ангажовао „Сони мјузик“, а извео дуо два најпознатија извођача на гитари и виолини у Француској Тиболт Ковин и Дидије Локвуд.
– Партитуре ће ускоро бити публиковане за једну велику светску издавачку кућу, а овај ЦД је доживео планетарни успех. Мој други ауторски диск је у припреми, али свакако највећа и најдража преокупација мојој супрузи Христини и мени у овом моменту је наш шестомесечни син Александар – поручује Срђан Грујичић, којем је, подсећамо, француска Фондација „Секур популер“ (”Народна помоћ”) пре пар године доделила Медаљу за част и хуманост.
С. П.
Фото: Лична архива саговорника
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС – Лозничани поштовали забрану кретања
ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ – Из даљине Србија се боље види
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
