КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ – Љубав неутралише све што је лоше
Латинска пословица каже ”Отклонити бол божанско је дело”, а Немања Милићевић, лекар Службе хитне медицинске помоћи у лозничком Дому здравља ”Др Миленко Марин”, каже да када некоме укаже помоћ то ствара нарочит осећај задовољства. За Грми Ло, омладинску редакцију Лозничких новости, пристао је да исприча понешто о свом послу.
– Посао лекара Службе хитне медицинске помоћи носи велику одговорност, велику част и задовољство. Ми смо ти који указују прву помоћ, трудимо се да живот који је при крају продужимо, и на основу наше интервенције се врши секундарно збрињавање. Још у основној школи јавило ми се интересовање за медицину и са задовољством сам читао медицинске чланке. Студије медицине су изузетно тешке, али сваки факултет може се лако завршити уз добру организацију, труд и рад. Лекар, а нарочито лекар хитне помоћи, мора имати висок ниво стручности, велику психофизичку спремност, подразумевају се смиреност, сталоженост и брзина у постављању дијагнозе и примени најбоље терапије. У неким ситуацијама имамо свега неколико секунди да одлучимо шта и како – прича Милићевић.
Како каже, мото лекара хитне помоћи је ”Увек очекуј неочекивано” и зато је психофизичка спремност врло важна. За време великих поплава, објашњава Милићевић, екипе Хитне помоћи морале су на разне начине да долазе до пацијената. Потребна је и снага да се пренесу носила са пацијентом до санитета у отежаним условима.
– Једном приликом смо добили позив да је повређено више људи након судара аутобуса и камиона и на терену смо морали да збринемо десетак особа. У таквим ситуацијама посао лекара хитне помоћи јесте да изврши тријажу, то јест збрињавање прво теже, а затим лакше повређених. Тај случај бих издвојио као један од изазовнијих и ризичнијих, а колеге су, на пример, имале и случај када су извадиле човека из возила непосредно пре експлозије. Баш зато рад у Хитној помоћи захтева брзину и организованост целог тима, али без брзоплетости – наглашава Милићевић.
У овом послу свако се труди да обави свој део задатка најпрофесионалније могуће, али, чак и после великог искуства и рада на терену, увек се може десити нешто непредвиђено.
– На терену понекад наилазимо и на разне случајеве несарадње пацијената, или чланова њихових породица, па чак и на немогућност обављања прегледа. Пацијенти неретко одбијају транспорт или терапију, али, уколико је то неопходно, наша, пре свега људска, дужност је да их убедимо у то јер време је оно што се не може вратити. Најлепша страна овог посла је тај осећај задовољства када помогнете човеку, независно од компликованости случаја. Мане су велика изложеност угрожавајућим ситуацијама, стрес и притисак одговорности – каже овај лекар.
Младима препоручује да се приликом одабира свог пута определе за занимање које воле. Бити лекар хитне помоћи јесте тежак позив, али је исто тако и леп и изазован. Искуство које се стиче радом у Хитној помоћи сваком лекару доноси висок ниво издржљивости, спремности, али и напредовања у медицини. Ипак, доктор Милићевић каже да је љубав према послу најважнија и да баш она неутралише све негативне стране овог позива.
Никола Петровић
ПРОЧИТАЈ И…
СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА – Подршка за медицинске сестре и бабице
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ШАБАЦ- Још шест позитивно на ковид 19
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
