УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ – Ђацима недостају дружење и школа

Од увођења ванредног стања ученици су се нашли у  новој ситуацији јер поред тога што су им затворене школе, ускраћено дружење и сусрети са учитељима, наставницима или професорима, принуђени су и на нови начин праћења наставе. У време технолошког напретка и интернета, већини овакав начин преласка градива није тешко пао, сналазе се, али им и даље недостају другари и школска атмосфера

Професор разредне наставе Предраг Спасојевић, који време током ванредног стања проводи у Бањи Ковиљачи, са својим ученицима из Доње Трешњице од првог дана „короне“ успоставио је добру комуникацију путем интернета, тако да се уз учење сви из разреда и друже „на даљину“, али и проналазе нове начине забаве. Ипак, како каже овај просветни радник, деци недостаје школа и дружење.

– Пандемија нас је све скренула на путеве којима смо приморани да идемо. Такође и децу. Моји ђаци сада уче уз ТВ предавања. Пре или након тога се видимо и чујемо, реализујемо остале садржаје, шаљем им електронске наставне листове, они враћају фотографије онога што ураде у свескама, како вежбају… Видеоконференцијским системом свакодневно обављам разговоре са ученицима, а бар једном недељно и са родитељима – каже Спасојевић.

Примећује да раде редовније него у школи, да су засад, после друге недеље, мотивисани за рад али, како му кажу, овај начин стицања знања им је ипак тежи. Учитељ Пеђа, како га сви у школи ословљавају, наводи да се и родитељи слажу да је овакав вид наставе тежи за малишане, зато им помажу уколико не стигну све да препишу, понеки фотографишу ТВ екран, а неки, који имају такву могућност, премотавају уназад садржај програма. Родитељи сматрају да деца не могу увек потпуно самостално да раде, али да их и поред свега мотивисаност за учење не напушта.

– Нису сигурни у ефекат овакве наставе ако стање потраје дуже пошто увиђам да су и деца и родитељи под извесном дозом стреса. Посебно радим са другим, а посебно са четвртим разредом. Живот и учење су се преко ноћи променили, здравствена и финансијска неизвесност су присутни, и тако даље. Посебно ме је дирнула чињеница да су деца тражила да направимо видеоконференцијску везу оба разреда. Кажу, пожелели су другове, игре у школском дворишту, да уче у учионици, а не уз ТВ пријемник и телефон… Да би страх и напор деце био ублажен, покушавамо да се опустимо и нашалимо – детаљан је наш саговорник.

То чине тако што, на пример, решавају заједнички проблем – како саопштити симпатије у време изолације и ограничења кретања, а пролеће је. Понекад ученици имају задатак да засмеју другове. Огњен Тадић, ученик другог разред, учи да свира на хармоници, па он и учитељ праве мини концерте. Понекад деца показују иницијативу па направе нешто сами, као што је Стефан (ученик четвртог разреда) поставио полигон препрека у дворишту за сестру и другове у близини, то је снимио и послао. Понекад шетају кроз шуму па и то сниме.

– Сви су рекли да једва чекају да се окупимо у школи и да, већ првог дана, кренемо на планинарење. Жеља ће им бити испуњена. ОШ „Милош Гајић“ у Амајићу са издвојеним одељењима у Доњој Трешњици и Цулинама спада у ред малих школа са мало деце. Управо у овој ситуацији се то показало добро. Рад је много лакше организовати а ученици и наставници су, некако, присније повезани па се недаћа које су снашле и једне и друге, лакше подносе и превазилазе – поручује учитељ Спасојевић.

С. П.

ФОТО Лична архива саговорника

ПРОЧИТАЈТЕ И…

”ХЕДЕРА ВИТА” ЗАПОСЛИЛА ДЕСЕТ РАДНИКА – Тешкоће се превазилазе у ходу

ПРВИ СЛУЧАЈ КОВИДА-19 У ЛОЗНИЦИ – Самоизолација за контакте

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″