НАШИ СМО – Маскирање
Док кућа гори, ватру треба гасити, а не утврђивати ко је креснуо шибицу. Кад прође ово зло, биће времена да се утврђује и ко се пре времена смејао, ко паничио, ко је добро радио, на време или не реаговао и све остало. Сада је време да свако учини оно што може и тако помогне онима који по болницама чине све да на крају ове приче рубрика у којој се евидентирају мртви буде што празнија. Вирус не видимо, али он види нас.
Довољно је да не урадите ништа што би вас одвело у болницу и повеало број оболелих, ако до сада није било разлога за то. До краја ове борбе има још доста времена, ко зна колико је још дана пред нама у којима треба ОСТАТИ КОД КУЋЕ, колико ноћи под полицијским часом, каквих све искушења. Ко је могао претпоставити да ће почетком пролећа неизоставни део нашег живота постати хируршке и остале заштитне маске, рукавице, дезинфекциона средства, да ћемо у редовима испред апотека, пошта или банака стајати на растојању од два метра, не дисати једни другима за врат, како углавном то бива у таквим ситуацијама. Да ћемо, бар до сада, од 17, а викедном од 15 сати бити у својим кућама, да нећемо моћи у вечерње шетње, изласке, да омладина неће у град излазити пред поноћ, а враћати се у цик зоре, да ће парковске клупе опустети без пензионера. Да ћемо децу терати за рачунаре због школе, а дете које седи у кући питати да ли су ти почели часови, да ћемо имати атмосферу у пустим градовима као из неког филма катастрофе.
Међутим, из ове лоше ситуације треба извући најбоље, ма колико то изгледало немогуће. Да вам је неко рекао да ћете моћи да лежите данима, гледате филмове, слушате музику, коначно имате времена за омиљену књигу, не бисте му веровали. У својим сте кућама, има воде, струје, хране за извоз, после 17 сати незвани гости неће банути, куд ћеш боље. Мада, ето доживех и то да неко рече како нам је боље било за време бомбардовања. Јесте било гадно, али могло се ићи напоље кад хоћеш, ко шиша шизелу, дружити по кућама и склоништима, певати по трговима. Где ми проводимо земаљске дане када можемо да рангирамо шта нам је боље, епидемија или бомбардовање?!
Свако зло носи у себи неко добро. Ако вам изолација са онима којима делите кућу или стан тешко пада, сами сте криви јер то сте ви изабрали. Таквима је најтеже да чују – останите код куће. Затворени у својим домовима са ближњима неки ће тек сада упознати своју одраслу децу. Неко ће схватити да му је дете много зрелије и паметније него што је мислио, неко ће видети да су све оне приче које је упорно понављао и “смарао” ипак дале резултате. Други ће схватити да њихов анђео то уопше није и да се негде у одгајању гадно зезнуо и створио егоисту и нарциса на кубик. Неко ће увидети да му је животни партнер камен око врата кога у досадашњој трци са животом није, у ствари, ни упознао. Други да су били срећнији него што су тежи и да небесима треба свакога дана да се захваљују што је особа са којом троше дане изабрала баш њих. Конкретно, то сам одувек знао, корона је само дала додатну потврду.
Иначе, некима ношење маски смета, нису се никада ни пред ким и ни пред чим крили. Другима је ово само још једна од маски у животу, крију се стално иза маски интелектуалаца, поштењачина, добрих душа и слично па им ова хируршка дође као једна у низу. Свака криза оголи са ким смо окружени, ко је пријатељ, ко саможиви створ, забринут само за своје ду*е. Ко вам јави да су стигле маске, рукавице, а ко има више залиха него у ратним резервама и ћути. Одавно је речено: Не пада снег да покрије брег… Корона је зло, али је паметнима и нова прилика да у својој близини одвоје жито од кукоља, схвате шта је вредно и за шта се живи, а шта пролазно и небитно. Зараза прође, горак укус у устима не. Тако да немојте само бесомучно прати руке. Трудите се да из овога изађете и чиста образа. Ту сапун и вода не помажу.
На крају порука онима што не носе маске и рукавице и подсмешљиво гледају оне који то чине. Биће добро ако се покаже да су били у праву и нека тада с нама збијају шале. Далеко било да на тежи начин увиде да су погрешили. О том сценарију нећу да мислим. Верујте, на крају ће све бити добро. Сада још није јер још није ни крај. Али ће доћи. Једноставно, МОРА.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
