НАШИ СМО – Изолација
Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту изолације од остатка света. Нажалост, личи само у смислу изолације, док је све друго неупоредиво драматичније и опасније. Планета је постала глобални ријалити у којем Земљани губе главе. Разлика је и у томе што се у овој изолацији нико не бори за новац, већ за здравље и голи живот. Вирус корона је грдан непријатељ против којег наука још није смислила адекватну одбрану или оружје којим би га сабила у мртав угао. Од децембра траје борба, од Кине преко Италије, Шпаније, а онда је стигла у Србију. У складу с проблемом, “Велики брат” је саопштио правила понашања током ове неравноправне борбе, прогласио ванредно стање које подразумева низ озбиљних мера, пре свега усмерених на слободно кретање, а сваког наредног дана саопштаване су нове мере, теже, ригорозније и многим “играчима” у почетку несхватљиве. Пре свега, старијима од 65 година предложена је кућна изолиција коју нису прихватили као озбиљно упозорење, многи су наставили да се понашају као и пре “уласка” у овај опасни ријалити, па је већ у уторак “препорука” подигнута на виши ниво. Уследило је увођење забране кретања свима од осам увече до пет ујутро, што су сад они млађи прихватили с неверицом. Како да све стане – питање је које је већина поставила, свако из своје перспективе и вођен својим проблемом. Пензионери су забринути како да подигну пензије, како да време проводе затворени у четири зида, без виђања најмилијих, док су школарци у први мах били срећни због затварања школе, али су већ следећег дана преко телевизије могли да прате наставни програм. Оно што им је сада онемогућено, а што им недостаје као и свим младима су изласци и забава, седење у кафићима и дружење… Радници и послодавци имају свој проблем – како да преживе, ако не раде, јер ко ће у овој ситуацији куповати панталоне, аутомобиле, микроталасне пећи или неке друге, у овом тренутку мање битне артикле… Чини се да су једино они у јавном сектору безбрижни јер им плата “иде”, неће се ни смањивати, чак и када не раде, нити ће ико добити отказ. Проблема је на све стране, ванредно стање се тако и зове јер ништа не иде како ред налаже, а питања без одговора је милион. Многи нису могли да купе килограм брашна или литар уља више него обично, као ни тоалет папир, сапун, алкохол и средства за дезинфекцију. Какве црне залихе. Ако им је рачун у банци празан, такав им је и фрижидер, самим тим и стомак. Слаба им је корист од волонтера који разносе намирнице, ако немају новаца. И тако, брига бригу сустиже, шири се листа навика на које морамо заборавити и ситуација на које се морамо привићи, али, оно због чега се све ово дешава је скоро сасвим потиснуто из приоритетног размишљања. А приоритет је сачувати здравље и живот. Зато после првих сати шока од свега што нас је снашло, ваљало би стати са обе ноге на чврсто тле и ствари прилагодити новонасталим околностима. Тачно, од пет сати морамо седети у својим кућама, са својом породицом и то треба схватити као привилегију, као могућност да се испричамо, да одиграмо коју партију јамба, на шта смо потпуно заборавили још од студентских дана, али и да одвојимо мало времена за себе. Сигурно свако на полици има књигу на коју је заборавио или није стигао због обавеза да је прочита, па ето му прилике. Кад само помислите колико грамофонских плоча или компакт дискова вам је прекрила прашина и паучина обрадоваћете се што можете коначно на миру преслушати омиљене песме. Само да не буде рестрикције струје, што смо такође преживљавали као и многе недаће у претеклим деценијама. Свако ко је старији од двадесет, већ је имао гомилу ситуација, од ратовања, преко бомбардовања и временских неприлика, поплава и клизишта, које смо заједно пребродили. Само треба задржати ведар дух, смисао за шалу, за шта смо стручњаци у најтежим ситуацијама, и придржавати се мера које су наложене. За месец или два о овоме ћемо причати као о још једном ружном сећању, о невољи из које смо и под изолацијом изашли као победници.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
