СЕЋАЊЕ НА ДУШКА ТРИФУНОВИЋА – Његове стихови смо сви певали
Ретки су градови у којима се прошле седмице неко присетио познатог српског песника Душка Трифуновића, једног од оних чији су стихови добили музичко рухо и били велики хитови југословенске поп-рок музике. На четрнаесту годишњницу његове смрти подсетили су Лозничани у клубу “Код Малише”, приредивши кабаретски програм.
Слушале су се Трифуновићеве песме, отпеване или изрецитоване, али и приче оних који су имали прилику да се друже или сарађују са аутором чије смо стихове сви певали. Учесницима, музичарима, рецитаторима, али и свим посетиоцима, пригодне поклоне обезбедио је Момир Савић, који је и иницирао ово дружење.
– Сви су добили обележиваче за књиге, са ликом и стихом из неке Душкове песме, али и чутурице за ракију и друге скромне поклоне. Велики број посетилаца потврђује да за овакве програме има места у нашем граду. Душка Трифуновића смо сви ценили и волели, а многе песме су обележиле време у којем живимо. Свако је дао свој допринос да се сетимо овог аутора, а најбитније је то да су сви уживали у лепом дружењу – каже Савић.
Сећања на песника изнео је и Драган Марковић подсетивши на време када је са њим сарађивао организујући фестивале и разне културне манифестације у Лозници.
– Било је то време када сам у сарадњи са зрењанинском Градском библиотеком организовао “Дечју песничку штафету младости”, где су гости већ били Добрица Ерић и Раде Обреновић. Ред је био на Душка. Наступи по школама су били утаначени, манифестација је кренула, али се мени никако није дало да се упознам са Душком. Једно вече и то се догодило и приликом упознавања Душко ми је рекао: “Па ти си ко неки Валтер. Све урадио, све организовао, сви о теби причају, а тебе нигде нема…”. Од тада, па наредних десетак година, сусретали смо се и дружили у ТВ Сарајеву, где је био уредник дечјег програма, породично, у Улици Иве Андрића број 8, код мене у Лозници или на манифестацијама које сам у то време организовао – подсетио је Марковић.
За Душка је рекао да је био духовит и да памти бројне анегдоте из дружења са њим. Додао је и то да када му је било најтеже, то људи нису могли да примете.
– Почетком Другог светског рата, у родном Сијековцу крај Босанског Брода, смрт му је куцала на врата, а имао је само осам година. За разлику од многих својих Трифуновића, “прошао” је “само” са покрштавањем. Касније је имао личну трагедију у породици, од када се није раздвајао од црне кошуље до краја живота. Априла 1992. године запутио се у непознато, у један нови избеглички живот у Нови Сад. Супругу Дану и децу је испратио са сарајевског аеродрома, а он кренуо последњим аутобусом у Србију, из које се више никада неће вратити у Сарајево. Како су му комплетна дела у рату уништена, касније је по сећању написао чак шест својих књига – испричао је Марковић.
На стихове Душка Трифуновића компоновано је више од три стотине песама, многе су биле хитови и донеле славу и популарност извођачима, пуниле стадионе на концертима широм Југославије, али тамо песника није било. Други су се обогатили, а он је остао да живи од своје уредничке плате и по којег хонорара од издатих књига. Лозничани који су дошли да се сете великог ствараоца, могли су да чују и потресну епизоду када у Новом Саду није имао где да спава, а како је имао избегличку легитимацију за бесплатно путовање возом, време је проводио у вагону на линији Нови Сад – Бар. На паузи у Вирпазару би отворио конзерву сардине и то му је био главни оброк. Захваљујући песнику Пери Зупцу добио је посао у ТВ Нови Сад, а касније и српску пензију. Град му је доделио малу гарсоњеру, а умро је у самоћи јануара 2006. По својој жељи, сахрањен је испод Стражилова и споменика Бранку Радичевићу.
С. Пајић
Фото: Д. Ковачевић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Рупа чека мајсторе
У КРУПЊУ – Фудбалска академија Рађ обележила први јубилеј
Прати нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
