РОМАН О ГРОФУ САВИ ВЛАДИСЛАВИЋУ – Србин који је променио историју

Књигу о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, Србину из Херцеговине који је био десна рука руског цара Петра Великог, написао је Велимир Ивановић, од пре четири године Ковиљачанин. Ова романсирана биографија привукла је велику пажњу и на Београдском сајму књига, пошто многи у Србији тек сада сазнају за Саву, једног од најзначајнијих Срба у историји

У тренутку када се руска војска, почетком 18. века на реци Прут, нашла у потпуном окружењу турске силе, а са њом и сам цар Петар Велики и његов двор, судбина Русије била је решена, трљали су руке Пољаци и шведски краљ Карло уверени да ће се отарасити моћног непријатеља. Петар, свестан да спаса нема, наређује да се у зору крене у општи напад и покуша пробој на свим странама. Да је то наређење спроведено, остварио би се сан руских непријатеља, али прсте је умешао Србин из Херцеговине гроф Сава Владиславић Рагузински. Успео је најпре да увери царицу Катарину да ће се покушај пробоја претворити у фијаско и да би боље било преговарати са великим везиром Балтаџи пашом, неискусним командантом, плашљивцем и златољупцем. Уз Катаринину подршку Сава успева да одложи напад и цар га шаље да с Турцима договори мир, уз велике уступке руске стране. Вешти обавештајац, оснивач руске обавештајне службе, Сава уз сазнања да су јаничари незадовољни, после великих губитака у сукобу са Русима, и склони постизању споразума, нуди великом везиру услове које вођа слабог самопоуздања не може да одбије. Катаринин накит и новац који цар нуди додатно подстицајно делују на Балтаџи пашу па се постиже договор о миру и извлачењу руских трупа и двора.

Велимир Ивановић, економиста, сликар, рестауратор, човек широких интересовања и знања, од пре четири године мештанин је Бање Ковиљаче, а од прошле је аутор романа ”Дурбин грофа Саве Владиславића”. Заправо, пре 11 година Ивановић добија Дучићеву биографију грофа Саве Владиславића, а онда схвата да се иза судбине тог човека крије много шира прича. Тако је почело његово истраживање.

Цар Душан па гроф Сава

Ивановић је више од четири године посећивао архиве и библиотеке прикупљајући материјал на четири језика, а онда је уследило писање и након око шест година књига је угледала светло дана.

– Могло би се рећи да је на костуру биографије почео да се гради роман. Требало је Саву доживети у свакодневном животу како би се приближио читаоцима. Од Бранка Вукомановића из Београда, потомка Савиног, добио сам податке које породица има, а путовао сам и у Херцеговину, у крај из којег је потекао гроф Сава у кнежевској породици још од пре косовског боја. Требало је удахнути тај ваздух који је и он удисао па онда почети писање – прича Ивановић.

Роман се, после одбијања разних издавача, појавио у издању Ало медија система на Београдском сајму књига, а почетком децембра прошле године представљен је и у Библиотеци града Београда. На том представљању Владимир Давидовић, један од говорника, рекао је да је Владиславић највећа личност српске историје после цара Душана. И заиста, Владиславић, Србин из камените Херцеговине, издигао се из своје средине, образовао се, путовао, почео да се бави трговином, а онда у Цариграду основао мрежу од седамдесетак агената, коју је сам финансирао, и прикупљао информације у корист Русије. Био је свестан да је српском народу и Балкану потребна помоћ за ослобађање од турских завојевача. Сава је био бистар, делио је оне податке које је могао и са Дубровчанима, Млецима и француским двором, али тако да српски интереси не буду никада погођени. Када је стигао на Петров двор, дочекан је широких руку.

У књизи су описани разни догађаји на Савином путу, образовање, шпијунске активности и методе, љубавне авантуре које су, такође, помагале прикупљању информација, али и подаци о животу у то време у Цариграду, на Западу и у Русији.

– Задатак који сам наметнуо себи радећи на овој књизи није стицање материјалне користи, већ то да нашем народу, у овим временима потонућа, помогнем да врати осећај припадности, историјског поноса, и сазнања о сопственим коренима које глобализација и транзиција руше и бришу. Морамо да повратимо сазнања о томе какве смо све великане у историји имали – каже Ивановић.

Разграничио Русију и Кину

Владиславић је, поред српског, говорио италијански, старогрчки, латински, турски, арапски, руски и енглески, а служио се и француским. Заслужан је за трговачко отварање Русије према Западу и стварање Петрограда као кључне тачке у развоју. Цара Петра је заинтересовао за историју Словена, упознао га са српским коренима јер је баба Ивана Грозног била Јелена Јакшић, српског кнежевског рода. Петар је Саву упутио и на највећу дипломатску мисију у историји – разграничење Русије и Кине, што је Србин успешно обавио. Основао је на ледини и Тројицкосавск, град-постају војске и трговаца, и подигао Цркву Свете Тројице са параклисом Светом Сави. Она би ускоро требало да буде обновљена пошто је страдала после рушења царевине, баш као што је и Тројицкосавск постао Кјахти, како се и данас зове. Прошле године у том граду подигнут је монументални споменик грофу Сави, али се први налази у Сремским Карловцима где су руски учитељи, уз дозволу бечког двора, финансирани Владиславићевим новцем, отворили прву српску школу.

Да се, међутим, заборав међу Србе није завукао са црвеним барјаком показује податак који Ивановић истиче, да је двадесетих година прошлог века објављена Енциклопедија Краљевине СХС у којој за грофа Саву није било места.

Корице књиге краси слика грофа Саве, уље на платну самог писца Велимира Ивановића, а роман је опремљен и документима који досад нису објављени у Србији. Следе представљања књиге у Српској и Србији, а крајем фебруара прича о грофу Сави наћи ће се и пред Лозничанима у Библиотеци Вуковог завичаја.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОДРЖАНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА – Мали смо народ, али са великим људима

ЦРВЕНИ КРСТ У ЛОЗНИЦИ – Пакетићи ђацима пешацима

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

дата-матцхед-цонтент-уи-тyпе=”имаге_цард_стацкед” дата-матцхед-цонтент-роwс-нум=”4,2″ дата-матцхед-цонтент-цолумнс-нум=”1,2″