ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Последњи јорганџија

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже јорганџија Вера Алексић из Грнчаре. Некада се говорило да се под добро урађеним јорганом може спавати и под звездама на највећем мразу

Јоргане наручују, углавном, они који знају шта је јорган. Тако каже Вера Алексић из Грнчаре, највероватније последњи јорганџија у овом делу западне Србије, која се овим занатом бави последњих петнаестак година. Некада су јоргани били веома тражени, али су временом “изашли из моде” иако под квалитетним јорганом ни у најхладнијим ноћима нема зиме.

Када је пре деценију и по остала без посла, Вера је почела да шије јоргане, како се то ради, научила је од мајке Миланке која јој је и главни помоћник иако гази средину девете деценије. У овај данас готово заборављени заната упутила ме мајка и одмах ми се то свидело тако да сам заволела да правим јоргане, прича Вера док шири вуну спремљену за пуњење новог који ће ускоро бити завршен.

–  Свако се одушеви када види јорган, а када се човек њиме покрије, осети да је оно право, јер је под меканим јорганом топло и веома лепо. Да се направи један добар јорган димензија метар и 40 пута два, што је нека класична величина, потребни су добар материјал, а данас га има колико хоћете, два и по килограма вуне урађене за јорган, добар конац и рам за јорган. Највише их радим у јесен и зими, тада се траже, али буде понеки наручен и током лета и тада радимо напољу, у дворишту. За израду једног јоргана што зависи и од мустре, шаре, ако једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, а ако ми мајка помаже, за дан се могу и два сашити – прича Вера.

Она на великом раму у соби прави јорган, а пре главних радњи неопходно је добро све измерити и обележити како би крајњи резултат био задовољавајући. Јорган треба да греје, али да буде и леп на око и све зависи од мајстора, објашњава Вера. Њена мајка, Миланка Петровић, шивење јоргана  је, како прича, “украла очима”. У њену кућу је једном дошао неки јорганџија из Лознице и док је радио, она је пажљиво пратила његове покрете. Посао није окончао тога дана већ је наредног морао доћи да доврши неурађено, а чим је отишао Миланка се латила  игле и почела да шије. Ујутру је морала да пожури до Лознице и набави другу вуну да би јорганџија имао чиме да настави посао. Она је наставила да шије јоргане и урадила их је не зна им се броја, том послу научила је и Веру којој и дан данас помаже.  Вера каже да су њени јоргани стигли широм лозничког краја и околине, до Новога Сада и Београда, а неки и на море.

Иначе, јорган, креветски покривач, напуњен памуком или вуном и прошивен, може дуго да траје, деценијама, а старији се сећају да је под њима веома пријатно спавати и да нема зиме.  Некада се говорило да ко се покрије добро урађеним јорганом, може спавати и под звездама на највећем мразу. Временом је изашао из масовне употребе, али још има оних који знају његов квалитет, а на срећу и мајстора као што је Вера која чува јорганџијски занат.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ – Патофне из Тршића стигле до Мексика

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД – Нигде није као на Балкану

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )