НАШИ СМО – Гнездо

НАШИ СМО – Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме – да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду чекајући милост господара Вучића, да их угњезди на својој листи или да их бар не мрцвари у изборној кампањи.

Дачић је дао понуду у истом дану када је потпредседница СНС Марија Обрадовић изјавила да не осећају подршку коалиционих партнера када је тешко и додала да ће коначну реч о таквима дати народ на изборима. Дан касније, Зорана Михајловић, такође потпредседница СНС и министарка у Влади Србије, наругала се председнику социјалиста и министру иностраних послова речима: “Много је лакше и јефтиније Дачићу да на тај начин очува своје позиције и позиције другова из СПС-а него да сами изађу пред грађане”. А шта је заправо рекао Дачић, да предлаже заједничку листу како би се видело да га безразложно сумњиче за шуровање са опозицијом. “Нисам ја толики коцкар да се удружим са онима који немају никакве шансе да дођу на власт, са онима који су богатији од мене милион пута, у које не верује ни сам народ. Па ја бих био глуп, немојте да ме потцењујете”.

Стварно, Дачића никако не треба потцењивати као ни његов  коалициони потенцијал. Он може са свима, али не крије ни да се увек руководи интересом своје странке. Када је одлучио да напусти Тадићев брод пре него што је и званично потонуо, рекао је да не може да одбије место премијера. “Да будем искрен, можда се у Србији не зна ко ће бити председник, али мислим да се добро зна ко ће бити премијер”.

И тог момента кладила бих се да му је морало бити потпуно јасно како ће морати да глуми малог од палубе, да погне главу, да оћути, да окрене и други образ и све што треба само да  остане ту где јесте. Тако, изгледа, размишљају и остали челници странке, пошто се у протеклих седам година само спорадично из њихових редова могло чути као трпе велику политичку штету због односа напредњака према њима. Али све је боље него испасти из гнезда,  јер оно што је данас питање достојанства, сутра већ може бити питање опстанка. Зато није лако закључити да ли је Дачић збиља мислио то што је рекао или је само покушао да одигра симултанку са много вештијим од себе. Ако би ушао на листу СНС, СПС би била мало видљивија од Драшковићевог СПО, Љајићеве СДПС и ПУПС-а, свакако, али не и од Вулина из разумљивих разлога. Да ли је то исплативо за странку која је сабрала на власти 25 од својих 29 година? Можда није за странку баш, али јесте за Дачића и његове другове и другарице, како рече Михајловићева. Јер, увек може да дође дан када ће се указати прилика да опет некоме буде  преко потребан језичак на ваги. Зна то одлично и Вучић и зато воли да их кињи, да их стално држи у стању приправности за доказивање правоверности, па ћемо и наредних месеци, све до расписивања избора слушати и гледати ову мелодраму јер колико је Дачићу потребан Вучић, толико је и Вучићу потребан Дачић. И због Косова, уставних промена, али и какве-такве политичке стабилности и привида вишестраначја, ако опозиција остане доследна одлуци о бојкоту.

А када дође дан за неки нови савез, СПС ће бити спреман и све ово ће бити заборављено. Социјалисти ће се радовати новом животу, а напредњаци ће схватити оно што су и њихови коалициони партнери пре двадесет година – да апсолутна власт носи и апсолутни пораз, само што они у својим редовима немају свог Дачића.

И то вам је то. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Икебана

НАШИ СМО – Стварно никадa

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )