НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (13) – Увек постоји опасност за повратак

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (13) – Увек постоји опасност за повратак

Лечење наркомана је тешко, неуспеси велики и нема идеалног програма лечења и рехабилитације. O излечењу наркомана говоримо када је неко пет година без било какве дроге, уз промену животног стила и животне филозофије, мада никада не треба заборавити да постоји стална опасност до краја живота свих лечених наркомана 

Ако се узме једна од статистичких варијанти да 41 одсто младих узима дрогу из радозналости, 24 одсто због подржавања других, а 18 одсто да би изменили своје расположење, јасно је да ова трећа категорија стручњацима из области психолошко-психијатријске сфере најинтересантнија. Према речима прим. др Синише М. Јововића, лекара специјалисте психијатрије, супспецијалисте форензичке психијатрије, у лозничкој Општој болници, у ту групу би могли сврстати известан проценат неуротичних личности који желе да побегну од својих проблема, да избегну “мучну стварност”, затим психопатске личности, које узимајући дрогу дају одушка својим садомазохистичким пулсијама и тада се понашају антисоцијално, агресивне су и непријатне. У оквиру ове категорије психопатије  или, по новој терминологији, поремећаја личности, највише склони томе да  постану наркомани због својих психијатријско-психолошких и социјалних карактеристика су незреле, депресивне, антисоцијалне  и схизоидне личности. Већина ових људи спада у групу личности са поремећајима карактера.

– Врсте оштећења личности будућих наркомана указују на то да су оне настале у најранијем детињству, нарцизам, асоцијалност – изолација од других, индиферентност, неспособност емоционалног везивања како за појединца тако и групу. Данашњи тренд  развоја темпа живота свакако још више томе погодује, а међу млађим људима, као најугроженијој популацији, се негује тај култ презента – живети сада, живети брже, што безбрижније – каже Јововић.

Како каже, лечење и рехабилитација наркомана не пролазе без тешкоћа, дилема и заблуда. Око концепта лечења и даље постоје неусаглашени ставови. Ипак, могу се разликовати два модела у лечењу наркоманије, медицински модел са психотерапијским и социотерапијским приступом и мултимодални приступ.

– У сваком случају треба рећи да оквир лечења може ићи од лечења апстиненцијских криза до лечења које доводи до трајне апстиненције. Лечење наркомана је тешко, неуспеси велики и нема идеалног програма лечења и рехабилитаци је – истиче наш саговорник.

Објашњава да организација здравствене заштите у области наркоманије и других зависности обухвата, најпре, основну здравствену заштиту чији су носиоци лекари и други стручњаци прве линије са допунском едукацијом из области наркоманије и других  болести зависности.

 – У основној здравственој заштити организациона јединица је саветовалиште за чији рад је потребно учешће психијатра, лекара опште медицине, социјалних радника, психолога, медицинских техничара и других. Мора да има службу за детоксикацију, социопатронажну службу, са социотерапијским клубом – каже он.

Специјализована здравствена заштита одвија се у психијатријским установама и службама док високоспецијализовану здравствену заштиту треба да пружају одговарајуће здравствене организације, посебно организоване за област наркоманије и других зависности.

Лечење је истовремено лак и тежак посао. Ако је већ пристао да се лечи, онда је у првој фази лечења, детоксикацији, релативно лако постићи изванредан успех серијом добро познатих метода које имају пово љан ефекат, ако су омогућени услови изолације и третман у специјализованој установи под контролом добрих и ауторитативних стручњака – каже Јововић.

Доктор напомиње да се у лечењу зависника разликују четири фазе, лишавање од дроге  (детоксикација), реконвалесценција (опоравак), рехабилитација са лечењем психичке зависности, и продужно лечење (постхоспитално лечење) и праћење болесника. У лозничкој болници на Одељењу психијатрије и неурологије ради се само прва фаза лечења, односно детоксикација.

-Да би се наркоман одвикао од узимања дроге из групе опијата даје се метадон као супституција. Овај поступак има своје противнике као и поборнике, али се мора признати да су, бар у првим фазама, ефекти позитивни. По излечењу компликација предстоји дуга и тешка борба за рехабилитацију и социјалну реинтеграцију наркомана – каже наш саговорник.

Он истиче да се данас акценат ставља више на ванболнички третман лечења наркомана. У оквиру социотерапије примењују се многобројне активности. Једна од тих је групна психотерапија. Психотерапијска група се састаје три пута недељно у трајању од 1,5 час. Пацијенти сами утврђују теме састанка, а радна терапија служи за то да генерално подупре савлађивање болести. У комплексном решавању овог великог проблема треба поменути још и персуазију, супортативну психотерапију, саветовања, групни третман родитеља, породичну терапију, терапијску комуну, телеапел службу. Неопходно је укључивање школе, радне организације и свих структура које на било који начин могу помоћи. Пријатељи, другови, сви они који воде здрав живот, а такође и самоорганизовање самих бивших наркомана кроз клуб лечених наркомана.

– O излечењу наркомана говоримо када је неко пет година без било какве дроге, уз промену животног стила и животне филозофије, мада никад не треба заборавити  да постоји стална опасност до краја живота свих лечених наркомана – напомиње Јововић.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (12) – Развијати култ трезвености код младих

НЕ ДОГАЂА СЕ САМО ДРУГИМА (11) – Годишње “падне” десетак дилера

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )