НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ ЛОЗНИЦЕ – Александра Црвендакић  и Александар Лекић

НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ ЛОЗНИЦЕ – Александра Црвендакић и Александар Лекић

Пети пут Лозничке новости изабрале су најуспешније спортисте године, а награде најбољима уручене су у понедељак у Галерији “Мина Караџић” у Вуковом дому културе

Александра Црвендакић, кошаркашица мађарског Шопрона и репрезентативка Србије, освајачица бронзане медаље на Европском првенству, најбоља је спортисткиња Лознице у 2019. години, у избору Лозничких новости. Најбољи спортиста је Александар Лекић из Олимпијског клуба за дизање тегова Ас, који је ове године своју велику колекцију пехара и медаља додатно обогатио. Он је постао првак Европе у високој фитнес категорији у Италији, мистер универзум у фитнес високој категорији, апсолутни првак на такмичењу Мистер универзум, такође у Италији, и светски првак у фитнес високој категорији на првенству одржаном у Словенији.

Најважнија награда

Црвендакићева због клупских обавеза није могла присуствовати додели награда, али је послала видео-поруку, захвалила се на добијеном признању и рекла да јој оно много значи и да ће јој представљати обавезу да и убудуће вредно ради. Она је поручила и да се нада да ће и у наставку каријере доносити радост Лозничанима.

Лекић је добијено признање доживео веома емотивно и нагласио да му је оно испунило сан и да речима не може да искаже част и задовољство које осећа.

– Свака моја титула ми много значи, али ништа не може да се упореди са овим признањем које долази из мог града. Моја највећа спортска амбиција није била да будем најбољи на свету, већ да будем спортиста мог града јер живим за Лозницу. Од срца се захваљујем Лозничким новостима што су узеле у обзир све моје резултате и доделиле ми признање које ми значи више од било ког другог – рекао је Лекић и захвалио се и Граду Лозници на финансијској и моралној подршци коју је добио да би истрајао у свему што је урадио.

У наредној години Лекић ће се усредсредити на припреме хуманисте-маратонца Александра Кикановића  који планира да претрчи 2.350 километара од Лознице до Москве и на Дан победе да уручи председнику Русије Владимиру Путину икону Светог Ђорђа.

Као најбољи спортски колектив изабран је Кошаркашки клуб Лозница који је прошле сезоне сјајном игром  у Другој српској лиги, на крају регуларног дела освојио прво место, а онда се прошетао кроз плеј-оф и пласирао се у виши ранг. После више од три деценије КК Лозница поново се нашао у Српској лиги. Ове сезоне циљ клуба је опстанак у српсколигашком друштву и на добром је путу да то и оствари. Велику пажњу клуб поклања и раду са млађим категоријама са којима постиже одличне резултате па за будућност не би требало бринути.

ЛН су, када су пре пет година почеле да бирају спортисте године, желеле да пруже подршку спорту и спортистима, професионалцима, аматерима и рекреативцима, са намером да их подстакну да истрају. Година која полако пролази донела је много успеха лозничким спортистима па су на вагу стављени резултати, труд или ранг и значај такмичења. Наравно, није могуће свима угодити, свима испунити жеље, али, иако понекад стижу и критике, и то показује колико су ова признања важна.

Дамјану у част

Ове године додељене су две плакете, прва постхумно Дамјану Рашевићу, трагично настрадалом боксеру Вукова са Дрине, а друга ФК Лозница који постоји већ читав век.

Пре стотину година група ентузијаста основала је Лозничко спортско друштво Гучево, тај фудбалски клуб за време Другог светског рата наставља да траје као СК Трговачки, а паралелно постоји и ЛСК Србадија. По ослобођењу земље на њиховој традицији настаје ЛСК Омладинац. Убрзо клуб мења име и постаје Фискултурно друштво Будућност, а у сезони 1946/47 први пут се и такмичи у Првенству Подрињског округа. Клуб затим поново мења име и постаје Спортско друштво Јадар, а у пролеће 1952. следи још једна промена, враћају се стара три слова – ЛСК. Шест година касније клуб коначно добија име које и данас носи ФК Лозница, али многи га и дан данас зову по она три стара, добра  слова. За ових стотину година лоптањем се у дресу ЛСК-а, како год да се звао, бавило мноштво младих, а утакмице овог клуба пратили су будно Лозничани, радовали се успесима, љутили се због неуспеха. А и једног и другог било је напретек. Волели их, грдили их, љутили се на њих или не, зелено-бели су ту као неодвојиви део овог града и његовог духа.

– Кроз наш клуб прошло је за ових стотину година више од 2.700 фудбалера, око две хиљаде спортских радника, више од 40 тренера сениорке екипе. Мало је клубова који имају толику традицију и велики је успех опстајати толико дуго. Тренутно смо у Српској лиги “Запад” на четвртом месту, радимо добро, а  акценат је у последње време на раду са младима и то даје резултате, имамо кадете и омладинце који играју у Првој лиги, доста их тренира са првим тимом – рекао је Миливоје Цветиновић, потпредседник ФК Лозница.

Додељено је и пет признања за резултате остварене ове године. КМФ Лозница град, основан прошле године, пласирао се на крају прве такмичарске сезоне са другог места у Регионалној лиги у Трећу лигу “Запад” у којој је освојио јесењу титулу с намером да је задржи до краја сезоне. Каратисти Михаило Василић, КК Лозница, Бранкица Неговановић, КК Шампиони, и Бојана Јанковић, КК Јадар, са готово сваког такмичења доносе медаље. Василић је недавно освојио бронзу на Балканском првенству, Бранкица је на истом такмичењу одбранила титулу, а на Медитеранском првенству освојила бронзу, док је Бојана ове године постала шампионка Балкана и у сениорској и у конкуренцији млађих сениора. Признање је добио и Здравко Савановић, СК Соколови, стрелац који је ове јесени освојио злато на Светском првенству са репрезентацијом Србије.

Дамјан

Јесен у Лозници ове године није почела лепо. Ређале су се, једна за другом, ружне вести, а она која је заиста потресла цео град, стигла је једног октобарског јутра – шеснаестогодишњи Дамјан Рашевић, члан Боксерског клуба Вукови са Дрине, изгубио је живот у трагичној саобраћајној несрећи.

ОШ “Доситеј Обрадовић” завршио је у Клупцима, а школовање наставио у Техничкој школи где је учио за ауто-механичара. Боксом је почео да се бави пре свега две године, али је показао изванредан таленат. Имао је 15 мечева у каријери, освајао медаље, добијао пехаре као најбољи боксер на више турнира. Ове године је на појединачном Првенству Војводине у Шиду освојио златну медаљу у конкуренцији младих боксера, убрзо потом, на појединачном Првенству Србије изборио се, у веома јакој конкуренцији, за треће место и бронзано одличје. Био је велики таленат, златни боксер и, што је још важније, исти такав човек. Плакету је примила Дамјанова мајка Сања Марић.

Будућност спорта

Награђено је и пет спортских нада Лозничких новости, Тамара Мићић, ЖФК Лозница, Јована Јанковић, ЖФК Мачва, Ђурђина Вучетић, ЖРК Лозница град, Растко Симић, БК Рокица, и Вукашин Мастилица, ФК Лозница.

Ова награда тај назив носи зато што ЛН у том узрасту не желе спортисте да деле на добре, лоше, боље и најбоље, већ да им поруче да верују у њихов таленат, труд и жељу да наставе да се развијају и напредују. У овом граду постоји много надарене деце не са-мо у спорту, већ и у разним другим областима. Награде сваке године може добити свега неколико њих, али су оне уједно порука и свима другима да истрају у борби за остварење својих жеља.

Награде младим спортистима уручио је управо један млад човек који стреми остварењу својих жеља. Он није спортиста, али резултате постиже у науци. Никола Рашевић, студент је новосадског Факултета техничких наука, а недавно се вратио у Србију после вишемесечне праксе у ЦЕРН-у, Европској организацији за нуклеарна истраживања.

У пригодном програму који је пратио уручење награда наступили су млади гитаристи школе рок гитаре Јована Ивановића, за награђене, њихове породице и госте манифестације приређен је и коктел у холу Вуковог дома културе. Поред пехара, награђени су добили поклон-пакете лозничких предузећа “Нели” и “Хедера вита”.

 

Јована

Одлична ученица првог разреда Средње медицинске школе у Шапцу, будућа физиотерапеуткиња, рођена је и одрасла на Брезјаку. Чланица је ЖФК Мачва пет година, а од самог доласка показала је свој велики дар за фудбал. Капитенску траку у кадетској селекцији брзо је заслужила, а ове године заиграла је и за први тим па на четири утакмице постигла три гола. Укупно је, само у току ове године, одиграла 24 меча и постигла 59 голова. Њени резултати су запажени па је дебитовала и за репрезентацију Србије, млађих од 15 година и на турниру у Црној Гори постигла и први репрезентативни гол.

– Седам година тренирам фудбал и ова награда ми много значи за даљи рад – каже Јована.

 

Тамара

Ученица седмог разреда ОШ “Вук Караџић” из Лознице решила је да покаже другарима како се игра фудбал, почела је да тренира у ФК Јадар, а од прошле године чланица је ЖФК Лозница. Игра на позицији задњег везног, а добила је позив и за репрезентацију девојчица испод 15 година.

– Ово је велики успех за мене и наш клуб. Дивно је бити фудбалерка, а сада нас има више од 70 у ЖФК Лозница – каже млада фудбалерка.

 

Растко

Ускоро ће напунити 16 година, врло добар је ученик Економске школе. Потиче из спортске породице па није чудо што у колекцији има пет златних одличја првака Србије, од тога три пута као најбољи боксер турнира, четири пута био је првак Војводине, троструки је освајач румунског Купа  револуције, Боксерски савез Србије га је 2016. прогласио најбољим пиониром, два пута је био најбољи на турниру “Живорад Рајшић” као и Меморијалног турниру Драган Милутиновић Мутула, прошле године био је шести на ЕП у Бугарској, ове четврти на ЕП у Румунији. Злато је донео и са међународног турнира у Лазаревцу, али и недавно из Пољске.

– Од мене можете очекивати рад, тренинг и дисциплину и убудуће. Срећан сам, ова награда ће ме подстаћи да још више тренирам – каже Растко.

 

Ђурђина

Рођена је на Ђурђевдан пре 17 и по година, рукомет је почела да тренира у четвртом разреду основне школе, а од осмог је чланица првог тима ЖРК Лозница град. Ученица је трећег разреда Гимназије “Вук Караџић” и успева да усклади школске и спортске обавезе. По завршетку гимназије планира да настави школовање, али не и да напусти рукомет. Она је капитен, вођа тима, врсни голгетер и сјајна рукометашица.

– Пресрећна сам због награде, а захвална и својим тренерима и породици и саиграчицама на подршци јер су и они заслужни за мој успех. Млад смо тим али трудимо се, тренирамо и очекујемо све боље резултате.

 

Вукашин

Имао је 13 година када је добио црни појас у каратеу, али се, ипак, определио за фудбал.

На терен је први пут истрчао 2010, имао је седам година, било је то у Лозничком Пољу на игралишту Подриња. Недуго затим обукао је зелено-бели дрес Лознице који и даље носи. Када је имао 15 година први пут је одиграо утакмицу за први тим, али пријатељску, а од летос је заиста  првотимац. Тренер Драган Мићић пружа му прилику да покаже колико је напредовао, а рад са првим тимом помаже му и да у омладинској селекцији прави разлику на утакмицама. Ове јесени од њега су стрепеле противничке одбране, а голмани нису успевали да сачувају мрежу. Најбољи је стрелац омладинске селекције Лознице. Ученик је Средње школе “Свети Сава” и учи за физиотерапеута.

– Срећан  сам и почаствован, а заслуге иду и мојим саиграчима и тренерима Драгану Мићићу и Бранку Аћимовићу. И мојој разредној Весни Раднић сам захвалан јер је веома толерантна пошто због спортских обавеза морам доста да изостајем из школе – каже Вукашин.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У БАЊИ КОВИЉАЧИ ОДРЖАНА РАДИОНИЦА О МЕДИЈСКОЈ ПИСМЕНОСТИ – Како препознати лажне вести

АТЛЕТСКИ КЛУБ “ЛОЗНИЦА” – База за све спортске клубове

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )