НАШИ СМО – Стварно никадa

НАШИ СМО – Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини  се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима за озбиљно. Све по принципу “после мене потоп”, само шта ћемо ако потоп почне раније?

Живимо у време када најбоље успевају афере, један другу сустижу, газе се као људи на распродаји  кад крену у стампедо. Сетите се у последњих месец дана, ма и краће, колико чуда сте чули. “Крушик”, “органска” Јовањица, шпијуни, “Мегатренд”, докторат-плагијат, отераше у запећак тетку из Канаде, станове и сличне трице и кучине. Фабрика афера ради у три смене и док се јавност бави њима и њиховим актерима, који и оно добро што ураде покваре таквим стварима. Посебна прича су “објашњења” и “одбране” од којих је сваку потребно најмање два пута пажљиво прочитати, или преслушати да би се схватило “шта је песник хтео да каже” и закључило да већина тих изјава заслужује место у рубрици “веровали или не”.

Е, док траје тај циркус са свих страна и нивоа, мисли ли неко о овој омладини што стасава у таквој атмосфери? Да ли, колико и како све то утиче на њих? На оне који сутра треба, ако одоле одласку у бели свет,  да овде граде мостове, путеве, школују неке нове клинце, лече овај народ. А какви су они што ће заменити нас? У Србији је у другом полугодишту школске 2017/2018. године спроведено истраживање у 101 основној и средњој школи чији је  носилац био Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Анкетирано је укупно 4.028  ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средњошколаца. Бар једном је пушило 14,5 одсто њих с тим да је   у првом разреду средњих школа цигарете пробао скоро сваки трећи ученик. Скоро сваки десети петак и седмак као и првак средњошколац пуши, а наргиле је икада пушила скоро једна трећина ученика прве године средње. У Србији је скоро сваки други ученик петог, седмог разреда основних  и првог разреда средњих школа пробао алкохол, а скоро четвртина ученика опила се бар једном у животу. Резултати истраживања показују и да се било када коцкало скоро 35 одсто ученика првог разреда средње школе.

Да ли ово некога  брине, хоће ли држава да реагује и спасава док се има шта спасавати? Какве везе имају афере и омладина?  Имају. Док се родитељи углавном боре да зараде за преживљавање, неки раде и више послова, исцрпљени од свакодневне трке, борбе са шефовима, слуђени “умотворинама” политичара који, наравно, све чине “за њихово добро”, губе снагу и тамо где им је најпотребнија, на терену родитељства стижу уморни, а деца ко деца, чим осете мањак контроле, хватају кривине. Цигарета, алкохол, “органска” производња, клађење и ето белаја.

Било би корисно за све када би се друштво коначно унормалило, пре свега политичари, да свако радио свој посао како треба и када би питања коначно почела да добијају смислене одговоре. Без онога клиначког – па шта, јер  овако стварно никада није било.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Бурлеска

НАШИ СМО – Шпијуноманија

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )