ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА – Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи, привукао је пажњу наше јавности када се у јануару покрстио и прешао у православље. Добио је име Михаило, пошто је крштење било на дан преподобног Михаила, а у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Лозници и његова супруга добила је ново име – Теодора. Њих двоје од днас (9. децембар) представљају своје рукотворине у Београду

Михаило (48) по занимању археолог и историчар уметности, уклопио се у нову средину, заволео Србију, а сада је одлучио да се са супругом представи и као уметник. Чекајући азил у нашој земљи, они су се увелико припремали  да у Београду приреде прву изложбу заједничких слика и рукотворина које су настале у пет-шест квадрата собе, где им је привремени дом. Ту им је уједно и атеље, а почели су да стварају слике и бакрорез желећи, како кажу, да се осете корисним, али и да употпуне време које проводе у Бањи Ковиљачи. Михаило се сликањем и калиграфијом бави од детињства, најчешће слика мотиве из персијске поезије, која је веома важна за његов народ, и на тај начин, како истиче, покушава да направи везу између Ирана и Србије.

– Култура је нешто што спаја људе и ја настојим да будем део моста који спаја две државе. Сликам често коње, који су моја велика љубав јер сам био првак у јахању, али и портрете жена које симболишу лепоту. За то ми нису потребни модели, ликови су део моје имагинације. Иначе, у Ирану смо имали своју фирму, а ја сам се бавио осликавањем стакла правим златом. Били су то уникатни предмети, посуде и други украси урађени посебном техником – објашњава Михаило.

Супруга Теодора је завршила правни факултет и у родној земљи је радила као правница. У слободно време била је тренер аеробика и бодибилдинга, воли теретану, али и уметност.

– Бавила сам се и раније бакрорезом, али само из хобија. То ме испуњава, а када видим на крају завршен рад, осећам се задовољно. Када нам овде у Центру организују креативне радионице, супруг и ја смо увек међу првима и најзаинтересованијима јер све то радимо с пуно љубави. Радујемо се и изложби у Београду – рекла је Теодора.

Обоје истичу да не планирају одлазак у земље Запада, већ да остану у Србији. Посебно их радује што ће сутра, 10. децембра, по први пут обележити и крсну славу – Светог Јакова Персијанца. Уколико добију дозволу за азил у Србији, планирају да живе у свом дому, наставиће да се баве уметношћу, а захваљујући бројним пријатељима које су овде стекли, покушаће да нађу и неки други посао.

Михаилове слике и Теодорини бакрорези, укупно тридесетак радова, од вечерас су изложени у Матици исељеника и Срба у региону у Београду, а подршку око организације, али и набавке материјала добили су од Комесаријата за избеглице, организације ИОС и Центра за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЦИРКУС НА ЛЕДУ У ЛОЗНИЦИ – Клизање у Вуковом дому

УСПЕХ МЛАДИХ БОКСЕРА ЛОЗНИЦЕ У РУМУНИЈИ – Освојили четири злата

дата-матцхед-цонтент-уи-тyпе=”имаге_цард_стацкед” дата-матцхед-цонтент-роwс-нум=”4,2″ дата-матцхед-цонтент-цолумнс-нум=”1,2″