КАКО СЕ РАЧУНА ПРОСЕЧНА ЗАРАДА – У просеку и плата “са стране”

Малу буру на фејсбук страници ЛН изазвао је наш текст о просечним зарадама на подручју Мачванског округа, а још већу фб – анкета под називом “Верујете ли статистици? Просечна зарада у Лозници у септембру је била 42.750 динара.” Испоставило се да свега 12 одсто, од 855 читалаца који су гласали, верује статистици, док чак 88 одсто њих сматра да подаци нису тачни. Већина од више од 40 коментара била је изразито негативна, а у некима су преношена лична искуства. “Радио код приватника, плата је била 27.000 дин. минималац био подигнут на 27.700 дин, тражио господин да вратим 700 дин.” – навео је своје искуство један читалац. Други се запитао да ли у просек улази и оно што радници “морају да врате послодавцу када приме загарантовани минималац”, а трећи устврдио да се 42 хиљаде, можда, прими за месец и по, али за месец сигурно не. Једна читатељка је схватила да се ради о просечној заради па закључила да “увек има неко ко вади просек”.

Неки од читалаца нису схватили да су пренети подаци Републичког завода за статистику (РЗС), иако је то јасно наведено у тексту, па су затражили да израчунамо просечну плату радника, “без директора и шефица”, па навели да код нас радник “ако има 30.000, иде певајући”.

Како се, дакле, рачуна просечна зарада, а пре свега шта се то рачуна као зарада?

Све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси чине зараду. Ту спадају зараде запослених у радном односу уз накнаде за дежурства, сменски и рад недељом и на празнике, топли оброк, плаћена одсуства, годишњи одмор, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, регрес за годишњи одмор, награде, бонуси, као и зараде по основу уговора о обављању привремених и повремених послова. Зарадом се не сматрају разне накнаде од оних по основу уговора о делу, боловања дужих од 30 дана, путних трошкова за долазак на посао и одлазак, службених путовања, смештаја и исхране на терену, штете због повреде на раду, погребних услуга, јубиларних награда и осталих примања на која се не плаћају порези и доприноси.

Од јануара прошле године РЗС користи податке из евиденције Пореске управе, а раније је истраживање спровођено на узорку правних лица и обухватало је око 800 хиљада запослених. Новим начином обрачуна обухваћене су и зараде запослених у Војсци Србије и полицији, што раније није био случај, као и зараде запослених на привременим и повременим пословима. Просечне зараде по локалним самоуправама односе се на место становања, а не на место рада, као што је раније било. То значи да ће у просечну зараду Лозничана ући и оне које остварују комшије запослене у, на пример, Шапцу, или Београду.

55 дана

Због преласка на нови извор података и нову методологију РЗС од прошле године саопштења о просечним зарадама објављује 55 дана по истеку месеца на који се зараде односе, а не као раније за претходни месец. Зато у новембру можемо сазнати колика је просечна зарада износила у септембру, а не у октобру.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОПРЕЗНО СА “НАГРАДАМА” – Три златна прстена за масажер

КОНКУРС ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – Избор за најбољу фотографију Лознице

дата-матцхед-цонтент-уи-тyпе=”имаге_цард_стацкед” дата-матцхед-цонтент-роwс-нум=”4,2″ дата-матцхед-цонтент-цолумнс-нум=”1,2″