НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (9) – Прошао сам кроз пакао наркоманије

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (9) – Прошао сам кроз пакао наркоманије

Дрога је свуда и то треба сви да знамо. Са децом разговарати и опомињати их да нема лаких дрога. Родитељи морају научити да препознају да ли је њихово дете узимало наркотике по понашању, по изразу лица, по очима јер не каже се узалуд да су очи огледало душе – поручује  саговорник ЛН који је прошао кроз пакао наркоманије, успео да из њега изађе и већ десетак година је потпуно “чист”

Као четрнаестогодишњак је ушао у пакао дроге, за годину дана постао хероински зависник, а са 20 година већ био тешки наркоман који је спас потражио у рехабилитационом центру у Црној Реци. Данас са 31 годином наш саговорник је потпуно други човек и, како каже, пресрећан што се “из смрти вратио у нормалан живот”. Пут повратка није био ни кратак ни лак, али уз подршку мајке и оца, свештеника с којима је доста разговарао и чврстом вољом пребродио је потешкоће и већ десетак година је потпуно “чист”. У међувремену је завршио факултет, формирао породицу и написао неколико књига којима указује младима на проблеме наркоманске зависности.

– Муке које доноси ово зло не могу да се пореде ни са чим другим. Ту се душа распада, тело се мучи, болови су несношљиви, мозак пуца, стање је толико мучно за човекову природу да то што само једна напаћена душа, која је све то прошла, може да зна. Зато сам и своје песме хтео да посветим драгој браћи која се боре са пороком и која су и даље на љутим мукама. Да им поручим да издрже и да се никада не осврћу назад и на прошли живот који води у бездан и бескрајни понор – испричао нам је додајући да је и сам у почетку користио марихуану, а онда кренуо даље и дубље у пропаст.

Зато и данас, када чује како неко за “траву” каже да је лака дрога, са великим знаком узвика на крају реченице изговара да не постоји лака дрога и да све почиње с марихуаном.

 – У проблему с дрогирањем био сам до своје двадесете године, дотакао дно, проживео све и свашта и онда 2008. преломио и одлучио да одем на лечење у Црну Реку. Тамо сам провео 20 месеци, колико је трајала терапија. Спас сам нашао у вери и то ми је помогло, као и људи који су ми свакодневно пружали подршку. Успео сам да се извучем из канџи дроге и већ десет година не користим ништа. Завршио сам школовање, посветио се спорту, оженио се и са супругом створио породицу – поносан је овај бивши зависник.

На питање с којим изазовима се сусрео када је дошао с рехабилитације, одговара да је управо тада почела и права борба јер сусрет са реалношћу света, сусрет са слободом и са самим собом представља најтежу препреку. Како ће даље живети, избор је тада био само на њему. Током рехабилитације био је скоро безбрижан, имао устројен живот, али не и лак, а онда се нашао на новом раскршћу, где није смео да промаши пут.

– Тада се човек поново формира и започиње нови живот. Зато највећи проблем и јесте сусрет са старим друштвом, комшијама, околином, и тај ударац се мора издржати и не сме се пасти. Нема више никога да те опомене, склони, човек је сам у томе и, наравно уз божју помоћ, треба да заобилази препреке. Не треба се зачудити ако неко приђе и поново пита или потражи дрогу, или је поново понуди јер треба схватити да не знају сви да си ти сада другу човек, поново рођен и здрав. Без много објашњавања, траба наћи изговор у журби и наставити даље својим путем, ослободити се било какве помисли на дрогу. Не треба кушати ђавола и не правити такве ситуације да би себе тестирали. То су основни савети за некога ко је тек завршио терапију и стао на своје ноге, као дете када прохода – детаљан је.

Ово је само део савета које има за младе јер, и поред свих обавеза, наш саговорник сада често организује трибине и разговоре с њима одговарајући на сва питања искрено и без задршке. Указује им на изазове на које могу наићи и који их могу одвести у “земљу недођију”. Наводи да најчешће питање које му постављају саговорници и на које прво одговара је – зашто је ушао у наркоманију.

– Јесте увек прво, али и најлогичније питање, мада, признајем, није нимало лако да се одговори. Постоји много разлога због којих човек може да посрне и уђе у тај свет, почев од лошег стања у породици или због немаштина и томе слично. Мој конкретан разлог не постоји. Разлог је општи – био сам на погрешном месту у погрешно време – објашњава и као разлоге наводи још и потребу за доказивањем у друштву, радозналост пубертетлије, али и могућност да се данас до дроге стигне без већих потешкоћа.

И сам се нашао на раскршћу добра и зла, али није знао истину коју сада зна. Зато указује да се то може десити свакоме и да се борба против таквог зла тиче сваког човека и сваког родитеља. Поручује да треба бити опрезан у сваком тренутку и стално бдети над децом.

– Колико год ваше материјално стање било на вишем нивоу од других људи, трудите се да деци не пружите све лагодности да их не би заситили. Оставите им простора да се мало и сами помуче, да мало сами осете животну борбу и сласт самосталног успеха. Не смемо запостављати разговоре. Треба разговарати, не бежати, не заобилазити, причати шта је то дрога, чак их и одвести да упознају или поразговарају с неким ко је био или је још у том проблему. Не сме се смести с ума чињеница да сваки родитељ има потенцијални проблем и потенцијалног наркомана у кући. Дрога је свуда и то треба сви да знамо. Морамо причати о томе и са стручним људима из здравства, полиције, поделити радозналост с пријатељима, питати и не стидети се. Са децом разговарати и опомињати их да дрога увек вреба, да нема лаких дрога. Родитељи морају научити да препознају да ли је њихово дете узимало наркотике по понашању, по изразу лица, по очима јер не каже се узалуд да су очи огледало душе – поручује наш саговорник.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (8) – И поседовање је кривично дело

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (7) – Кад се лопта издува

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )