НА КОНКУРСУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ – Цвијић у дигиталном формату
Пројекат ‘’Јован Цвијић један од великих умова Србије’’ нашао се у ужем избору, односно међу осам одабраних на Конкурсу за суфинансирање пројеката за промовисање културе и уметности Србије у иностранству у дигиталном формату, који је расписало Министарство културе и информисања. Стигло је укупно 27 пријава, а надлежна комисија је за лознички навела да ‘’у највећем степену служи афирмацији српске културе и њеној промоцији на међународном плану’’.
Према речима директорице Центра за културу Снежане Нешковић Симић, они су једина установа међу осам изабраних подносилаца пројекат, а њихов је међу два, три најбоље оцењена потврђено је јуче (3. децембар) у Београду.
– Ово значи велико признање, да ће наша установа имати пројекат који ће бити на платформи која Србију представља у свету. Наш земљак Јован Цвијић је научник светске класе и о њему треба што више да се зна, а томе ће свакако допринети и могућност да се то ради и у дигиталном формату. Наша је обавеза да преведемо изложбу на енглески, кинески и шпански, односно језике три највећа светска говорна подручја. Ове године смо у оквиру манифестације „Дани Јована Цвијића“ представили дигиталну музејску поставка о његовом животу и раду, а ово је корак даље и драго нам је што смо добили подршку ресорног министарства – рекла је она за ЛН.
Ауторка изложбе Биљана Радичевић, географ у Центру за културу, објашњава да је пројекат ‘’Јован Цвијић један од великих умова Србије’’ ушао у ужи избор и потврђено је да ће га финансирати ресорно министарство.
– Урадићемо изложбу о Цвијићевом животу и раду коју ће Министарство културе представљати у иностранству и биће преведена на три велика светска језика. То ће бити урађено током следеће године. Посетиоци ће на одређеној платформи моћи да посете ову изложбу, која ће бити подељена на 24 поглавља, а обухватиће Цвијићево детињство, школовање у Лозници, Шапцу и Београду, студирање на Великој школи, докторске студије у Бечу, његова теренска истраживања од прве екскурзије 1885. до последње 1925. Изложба ће обухватити и два његова мандата ректора на београдском Универзитету, подсетити да је заслужан за подизање Универзитетске библиотеке у Београду, да је био председник Српске академије науке и уметности и ту функцију обављао од 1921. до смрти 1927. До јуна наредне године треба све да буде завршено, а у припреми пројекта помогли су сарадници са Географског института Јован Цвијић и колеге из Центра за културу – каже Биљана Радичевић.
Лозница нема музеј посвећен великом научнику, ни сачувану његову родну кућу, али ће коришћењем информационе технологије дело једног од најпознатијих Лозничана на модеран начин успети да представи буквално целом свету.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
КОНКУРС ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – Избор за најбољу фотографију Лознице
ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА – Пуњење буџета по плану
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
