НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) – Родитељи треба да се пробуде
Сматра се да у Србији живи око 50 хиљада зависника од дроге, а најзаступљенији је канабис. Просечан зависник је мушкарац и има 44 године, али млади све раније долазе у контакт са дрогом, а најугроженији су старији основци. Превентива је битна, али ништа мање није важно укључивање бивших корисника у друштво
Први регионални форум о зависности и опоравку од дрога одржан је ове седмице у Београду како би се успоставила боља сарадња Србије и других земаља. Форум су организовали Канцеларија за борбу против дрога Владе Републике Србије, Светска федерација против дрога и регионална удружења ”Излазак” из Србије, “Прослави опоравак” из БиХ и црногорски “Препород”.
Прецизних података нема, али сматра се да у Србији живи педесетак хиљада зависника од дроге. Најзаступљенији је канабис, из једноставног разлога – најдоступнији је, а следе хероин, синтетичке дроге и кокаин. Према истраживању Института за јавно здравље ”Др Милан Јовановић Батут”, просечан зависник од дрога у нашој земљи јесте четрдестчетворогодишњи мушкарац, а и иначе мушкарци су чешће зависници него жене.
До дроге све лакше и раније
Забрињавајући податак је то што млади све раније први пут долазе у контакт са наркотицима. Влада Србије основала је прошле године Комисију за борбу против наркотика код малолетника, па је одређена и најризичнија група – ђаци од петог до осмог разреда. Из тог разлога стручни тимови држали су предавања по школама како би децу, просветне раднике и родитеље упознали са опасностима које злоупотреба дрога доноси. Овим предавањима присуствовало је око 37 хиљада ђака, четири хиљаде запослених и тек хиљаду и по родитеља. Узнемиравајући је управо тај последњи податак који указује на незаинтересованост родитеља. Нико, наравно, не може помислити да родитеље није брига да ли ће њихова деца доћи у контакт са дрогама и постати зависници, али чињеница да их је врло мало присуствовало предавањима показује да су уљуљкани у уверењу да се њиховом детету то не може догодити. Нажалост, одавно се више не може тако размишљати јер су ризици одрастања све већи, а психоактивне супстанце све доступније. Неопходно је развијати однос међусобног поверења са децом, али и повећати пажњу, мотрити њихово понашање и обраћати пажњу на прве знакове злоупотребе наркотика.
Упозорава и податак да је чак 90 одсто младих између 18 и 24 године бар једном пробало марихуану, а то је углавном први корак у свет зависности. Баш као што родитељи мисле да се њиховом детету ”то не може десити”, тако су и млади често у заблуди да не могу постати зависни јер су способни да се контролишу. Адолесценцију одликује и радозналост, спремност да се закорачи у непознато и доживи нешто ново и необично па су млади стога спремнији на ризик, а чињеница да је дрога противзаконита делује, чак, и додатно узбуђујуће. Искуства су показала да су чак и они млади којима су родитељи благовремено указивали на опасности од злоупотребе наркотика спремни да прихвате изазов својих другова и пробају марихуану и друге дроге.
Бившим корисницима потребна је подршка
У Србији је пре две године отворена бесплатна телефонска линија за помоћ, а број 0800-104-100 досад је позвало око четири стотине људи. Помоћ траже они који су већ дуже корисници дрога и схватају да више не могу, али се показало да су они све млађи, што указује на то да се све раније почиње са коришћењем наркотика, али и да нове дроге брже уништавају здравље. Раније су корисници хероин употребљавали и по две деценије пре него што би схватили да им је неопходно одвикавање, а данас се дешава да већ после пар година долазе у такву ситуацију, већ тешко нарушеног здравља.
Додатни проблем је маргинализација и стигматизација зависника, што не помаже њиховом одвикавању од зависности. Стручњаци указују да проценат оних који су залечени јесте мали, али да је одвикавање могуће при чему одговорност није само зависникова, већ и целог друштва.
Истраживање јавног мњења у Србији, БиХ и Црној Гори показало је да 40 одсто испитаника не би волело да живи у непосредној близини некога ко има историју болести зависности, а 60 одсто их не би волело да се њихова деца друже са децом бивших зависника. То јасно показује однос према зависницима, па и онима који то више нису, а таква слика не охрабрује никога да покуша да се избори са зависношћу. Друштво и институције система морају да пронађу начина да оне који су смогли снаге да се отргну из канџи зависности прихвате и омогуће им нормалан живот без дроге. Исто толико колико је важна превенција, битно је и укључивање бивших корисника дрога у друштво. Њима је неопходно омогућити да се школују, уколико због дроге или других разлога то нису успели на време, као и да се запосле.
Зависност се може победити, али је пут до победе дуг и трновит и зависници се ретко сами одлучују да крену њиме. Зато им је неопходна подршка како непосредног окружења тако и целог друштва.
ЕЛН
Пројекат подржава Министарство културе и информисања
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (5) – Између два зла
НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (4) – Не следи лоше узоре
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
