ЗАШТИТА ОСТАВЉЕНЕ ДЕЦЕ – Имају право да знају своје порекло

 

Старији Лозничани  се сигурно сећају случаја када је дете које је мајка, чији идентитет никада није откривен, одбацила остављајући га усред жаре у каналу па га је случајна пролазница пронашла и успела да се избори за његово старатељсто, а потом и усвојење. У Лозници су случајеви остављене деце реткост, како су нам рекли у Општој болници у Лозници, ипак, дешава се да мајке које се породе у породилишту не однесу бебу кући. Последњи такав случај десио се лане и о томе је обавештен Центар за социјални рад.

Према речима Сање Грујичић, шефице Службе за заштиту деце и младих, тренутно се под стратељством  налази двадесеторо деце која за старатеље имају сроднике. У протеклих неколико година нису имали дете чији су родитељи непознати, дешавало се да се мајка породи, али да није спремна да преузме улогу родитеља, односно не жели да преузме бригу о детету.

– Пре две године малолетна девојчица са непуних четрнаест година родила је дете. Пре него што се десио порођај, имали смо сазнање о томе, разговарали смо и са њом и њеном мајком, али оне нису биле спремне да преузму бригу о детету, а очинство није утврђено. Приликом спровођења процедуре о старатељству, нико ни од сродника није желео да прихвати дете, па је поступак настављен тако што се од Центра за породични смештај и усвојење тражило да пронађу одговарајућу хранитељску породицу за дете, што су они и учинили – каже Грујичићева.

Без обзира на то што је дете и даље у хранитељској породици, у Центру су наставили рад са мајком која и даље не прихвата бригу о детету. Она је дала изјаву да је спремна да дете да на усвојење о чему је обавештено надлежно министарство од којег је добијена сагласност да започне поступак усвојења.

– Мајка сада има шеснаест година, пратили смо њен статус, покушавали на разне начине да обезбедимо материјална средства да би се породица оснажила, иако то и није био разлог због  којег је она одустала од тога да преузме улогу родитеља. Штавише, никада није изразила жељу да види дете. Имамо и девојчицу у установи за децу у Звечанској улици која има здравствених проблема и која никада није упознала родитеље. Мајка се породила у Лозници и немамо сазнања где је – истиче наша саговорница. 

Како каже, сазнање да је остављено свако дете прихвата тешко, у старијем узрасту још теже.

– Колико год ми покушавамо да оправдамо родитеља и да успоставимо контакт са њим, дете то не прихвата, посебно ако је у породици било насиља – каже Грујичићева.

Благи пораст броја деце у хранитељским породицама

На евиденцији Центра тренутно  има 59 корисника који бораве у хранитељским породицама од којих је 49 малолетника – 45 их је смештено у Лозници, а четворо у другим општинама. Деветоро деце налази се непосредно под старатељством Центра и то четворо у Центру за заштиту деце у Звечанској, двоје у Заводу у Књажевцу и троје у домовима за децу у Београду. У односу на претходну годину, примећује се благи пораст броја деце у хранитељским породицама. Нека деца су од рођења до пунолетства па и до 26. године смештена у хранитељске породице и никада се не врате у породицу порекла.

– Свако дете је прича за себе, има екстремних случајева и злостављања, занемаривања и насиља у породици, да деца толико трпе да нисмо у могућности да нађемо сродника који би прихватио да брине о детету, да не можемо да нађемо хранитељску породицу у целој Србији јер се ниједна  не изјашњава да је спремна да преузме то дете. То су деца старијег узраста са преживелим траумама, о којима чак ни  људи који су обучени да буду хранитељи нису спремни да преузму бригу, па се најчешће смештају у установе социјалне заштите. Она имају потребу за психологом, психијатром, терапијским радом – напомиње Грујичићева.

Према речима Владимира Петровића, директора Центра за социјални рад, у најбољем је интересу детета, а и по Конвенцији о правима детета,  да остане у биолошкој породици јер је његово право да се првенствено родитељи старају о њему, а из тог права произилази дужност родитеља.

– Издвајање детета из примарне породице у Центру никада нисмо радили због тога што су у породици лоши стамбени или материјални услови, осим ако такво стање не угрожава здравље деце. Такву ситуацију смо имали прошле године у Јошеви када је због  прљавштине и запуштености дете одузето од родитеља, али и то спроводимо у сарадњи са Хитном службом, полицијском станицом, дакле, уз строго поштовање процедура. Појављују се и случајеви када није лако издвојити дете из примарне породице, родитељи пружају отпор зато нам асистенцију управо и пружа полиција – каже Петровић.

Он истиче да у Центру обављају превентивни и корективни надзор над вршиоцима родитељског права, не морају да буду у питању само корисници социјалне помоћи, већ се поступа и на основу дојава па и анонимних.

– Грађани, правна лица, институције не само да имају право, већ и дужност да нас обавесте да ли се родитељи на прави начин старају о детету, да ли су га запустили, да ли га злостављају или су га напустили, а онда ми, одговарајућим мерама које су у оквиру наших надлежности, родитеље исправљамо у обављању њихових родитељских права. Уколико се и тога не придржавају, спроводи се корективни надзор у смислу саветодавног рада, упућивања у специјализоване установе које посредују у породичним односима као што је брачно саветовалиште или грађанско-правна заштита, односно подношења тужбе за заштиту права детета за разрешење родитељског права – каже Петровић.

Усвајање најбоље за дете

Када се тражи модел заштите детета, каже Петровић, прво се гледа шта је у његовом интересу. За разлику од ранијих, у последње три године повећан је број усвојења који представља трајан облик заштите и долази на крају давањем сагласности родитеља или решењем суда да се они лише родитељског права. Процес усвојења траје зависно од узраста, затим здравственог стања детета, од националности, усвојитељских парова. Према бази које води министарство, тренутно има 745 парова који чекају да буду позвани од стране центара за социјални рад да се са њима обави разговор поводом усвојења.

– Процес усвојења може да траје кратко, у зависности од тога да ли су потенцијални родитељи заинтересовани за дете одређеног узраста, пола, националности, ми морамо поштовати њихове жеље. У Лозници сада водимо поступак усвојења за двоје деце од две и пет година који може да траје и месец дана. Пратимо њихов контакт, који је временом све дужи,  период прилагођавања траје шест месеци, а ако је на крају извештај надлежног Центра повољан, приступа се усвојењу – напомиње Петровић.

Оно што је важно да се зна јесте да усвојено дете увек има право да зна своје порекло и то не сме да му се ускрати. Дете које је навршило петнaест година и које је способно за расуђивање може затражити  увид у матичну књигу рођених и у другу документацију која се односи на његово порекло.

Због непромишљености остају без деце

– Постоје родитељи који непромишљено ступају у брак, а касније се роди дете, које, нажалост, пронађе једину заштиту у нама. Они мисле да могу да живе лагодно не доприносећи ништа својој породици и да је бригу о свима њима дужна да преузме држава. Најчешће облике старатељске заштите и различите видове помоћи имамо баш код вишечланих породица, где има и шесторо деце. Управо, овакви родитељи највише се и лишавају родитељског старања – истиче Петровић.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КОШАРКА: 1. МЛР ”ЗАПАД” – Каква игра, такав и резултат

ИЗ “ТОПЛАНЕ” ЗА ОКТОБАР – Осетно мањи рачуни

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″