ДА ЛИ ЈУТЈУБЕРИ УТИЧУ НА ДЕЦУ? – Какав узор, такво и понашање

ДА ЛИ ЈУТЈУБЕРИ УТИЧУ НА ДЕЦУ? – Какав узор, такво и понашање

Насилни садржаји на јутјубу доприносе таквом понашању деце у животу јер га доживљавају као узор, нарочито уколико нема противтеже у понашању родитеља

Окупирани свакодневним обавезама и проблемима, родитељи, углавном, немају времена да се баве тиме шта њихова деца гледају на интернету, важно је да су мирна и да не праве проблеме. Управо тај ”анђелак” који сатима гледа у монитор и често се смеје може бити и онај анонимни клинац који је управо поставио највулгарнији коментар испод нечијег клипа. Недавна драма на  српској јутјуберској сцени показала је управо то колико, вођена погрешним узорима, деца могу бити, најблаже речено, безобразна, нарочито када ”бране” свог идола.

”Драма” изазвала драму

Група јутјубера окупила се око пројекта којим жели да скрене пажњу на квалитет садржаја канала овдашњих јутјуб звезда па је пре неколико месeци снимила песму ”Кликбејт”, а крајем септембра и другу под називом ”Драма”. Управо је ова последња изазвала праву буру на јутјубу. У песми и споту који је прати указује се на лоше садржаје попут такозваних реакција на туђе клипове, недопуштено снимање пролазника, али и физичке насртаје на њих, зарад привлачења пажње и добијања ”кликова”, односно зараде, као и на омаловажавање оних који немају новца за скупу гардеробу. Јутјубери који су се осетили прозванима, брзо су реаговали, снимили низ ”реакција” које су обиловале псовкама и говором мржње. То, међутим, није било најгоре, њихови пратиоци, а ради се, углавном, о основцима, придружили су се хајци и остављали прилично ружне коментаре.

Душан Вуковић Дукса, један од јутјубера који су снимили ”Драму”, каже да су реакције очекивали, али такве да се они који се пронађу у песми запитају да ли је то што раде у реду. Уместо тога, све се претворило у јутјуб драму, а ”прозвани” су, каже Вуковић, изнели много претпоставки и нетачних информација.

Својим реакцијама су доказали да их је ово погодило и да су се пронашли у многим лошим поступцима који су приказани у песми. ”Драмаје крајње позитивна и шаље веома важну поруку. Постоје две стране, они који су песму схватили као шалу и добронамерну критику и они други који су је доживели као лични атак. Јутјубери су својим реакцијама објаснили ко су и шта су заправокаже Дукса.

Он указује и на то да популарни јутјубери нису свесни колики утицај имају на публику, нарочито децу. Број прегледа и пратилаца, каже, постао је најважнији и то се користи као аргумент зашто је неко бољи од неког другог, не доводи се у питање садржај, а управо би по томе требало да се суди о јутјуберима.

Недовољна свест о јачини утицаја на публику довела је до таквих реакција јутјубера, а потом и публике. Полако се подизала граница тога шта је нормално. Већина те деце пре пар година не би ни у лудилу подржавала оно што данас подржава, али је то данас постало “coolи релевантан садржај. Постоји огромна веза и између вршњачког насиља, снимања таквог насиља, и јутјуба. Сваки јутјубер својом акцијом изазива реакцију публике. Вређање изшалепостало је нормално опхођење према вршњацима. Арогантно и безобразно понашање постало је знак статуса. Све то се рефлектује на садржај јутјубера са тренутно највећим бројем пратилаца и прегледанаглашава Дукса.

Насиље као модел понашања

Насилни садржаји на јутјубу доприносе таквом понашању деце у животу, сматра и Милица Васић, психолог у лозничкој ОШКадињача”. Како каже, то је класично учење по моделу, а ако је присутан и модел родитеља са насилним понашањем, које не мора бити само физичко, ако деца немају никакву противтежу томе, онда ће схватити да тако треба и такво понашање ће прихватити као узор.

И иначе су садржаји испуњени вербалном или физичком агресијом, чак ако кренемо и од цртаних филмова пуних борби, туча, оружја и пуцања, а то све и те како има утицаја. Некада смо имали Бранка Коцкицу и он нас није учио ничему лошем, а сада имамо разне јутјубере и свакакве садржаје. Промењен је и начин комуницирања, деца скраћују речи, чак и оне скраћенице које се користе само у писању они сада употребљавају у говору. Има ту доста псовки, вербалне агресије која касније производи физичку. Ако нема родитеља који указују да то није добро и због чега није, а то и својим понашањем потврђују, деца ће насиље схватити као нормалнокаже Васићева.

Забране без објашњења нису решење, стварају контраефекат и још већу жељу за забрањеним. Деци, каже Васићева, треба допустити да одгледају и такве јутјубере, а онда им помоћи да уоче зашто је то лоше по њих.

Треба да им дамо до знања да то постоји, али и да им омогућимо да се запитају зашто то да гледају. Мој је утисак да су се и одрасли свели на лаку забаву, губљење времена за којим и деца посежу јер им је у том тренутку занимљиво, а не размишљају да ли је и корисно. Природно је да они о томе не мисле, али су зато ту родитељи и установе, школе и обданишта, да их науче да буду критични према таквим садржајима. Родитељи и деца могу заједно да одгледају такве садржаје, а онда да  разговарају о томе, да развијају критичко мишљење. Не може школа бити једини узор. У школи их, на пример, не уче да псују, али они то покупе из окружењакаже Васићева.

Има и јутјубера који праве садржаје са поруком, без псовки, уз поенту шта треба, шта не, па чак и да није корисно, бар није штетно. Васићева каже да је мало едукативних садржаја који децу, у зависности од узраста, могу да заинтересују, а она и не посежу за њима, понекад и зато што не знају да постоје.

– Они о томе и не воле да говоре много. У школи им се прича о чему да воде рачуна, на шта да обрате пажњу, али немогуће је наћи праву форму за то. Имају грађанско васпитање и часове са разредним старешином на којима се и о томе говори, али формалан начин преношења, вероватно, није довољно ефикасан. Важан је и период пре школе. Ако не науче да гледају пажљиво биране цртаће, онда ће и садржаје на јутјубу гледати неселективно – објашњава школски психолог.

Друга страна

Покушали смо да сазнамо и какав је став о утицају јутјуб садржаја на младе једног од најпопуларнијих, али и најпрозиванијих српских јутјубера Богдана Илића, познатијег под називом Бака Прасе. На његову пословну и-мејл адресу послали смо питања и молбу да одговори на њих, али ни после осам дана никакав одговор није стигао.

Н. Т.

 Фото: ДВ Академија/Марија Ердељи

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (1) – Само још овај пут (и постаћеш зависник)

БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (12) – Млади су често несвесни насиља

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

 

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )