НОВО У ЛН – Нека Роми говоре

Од овог броја ЛН почињу реализацију пројекта “Нека Роми говоре” који је подржао Град Лозница  на конкурсу за суфинансирање медијских  садржаја од јавног интереса. Серијом текстова у наредним месецима желимо да сагледамо положај Рома из њиховог угла као и перспективе које се нуде у Локалном акционом плану за социјално укључивање Рома у наредне три године

Према последњем попису и подацима Републичког завода за статистику, на територији Лознице живи 761 Ром. Овај број не одговара ситуацији на терену, пошто се велики број Рома изјашњава као припадник других народа. Процене о њиховом стварном броју крећу се у распону од 1.200 до  две хиљаде, а Удружење грађана “Ромска срећа” је у истраживању током 2011. и 2012. године дошло до податка да се у Лозници хиљаду особа изјашњава као припадник ромске заједнице. Истраживање је спроведено у ромским насељима у Јошеви, Јадранској Лешници, Чокешини, Лешници, Бањи Ковиљачи и Клупцима у оквиру пројекта који је финансирала локална самоуправа.

Кључни проблеми

Резултати њиховог истраживања, који су уграђени и у Локални акциони план за Роме од 2013. до 2017. године, показали су да је сваки шести Ром без иједног разреда школе, сваки трећи има завршену основну школу, а 12 одсто има завршену средњу школу. Од анкетираних, више од 40 одсто напустило је основну школу после четвртог разреда, а 16 одсто је неписмено, при чему је већи удео неписмених међу женама. Међу радно способним анкетираним Ромима, незапослено је 96 одсто. Баве се, углавном, сезонским радом и једноставним, физичким пословима за које нису потребне квалификације. Свака друга породица је корисник новчане социјалне помоћи. Животни стандард је веома низак, сваки други анкетирани Ром сматра да је сиромашан и без основних услова за живот. Прикључак на воду има свако 15. домаћинство, а свако треће прикључак на струју. Значајан проблем представља непоседовање личних докумената. Личну карту нема сваки 13. Ром, а сваки пети нема здравствену књижицу, нити право на здравствено осигурање.

И даље су кључни проблеми Рома образовање, запошљавање, дискриминација као и услови становања, али и недовољна информисаност  тако да не могу да користе у потпуности ни права која имају.

Са друге стране у локалној самоуправи истичу да су најважнији резултати Локалног акционог плана за Роме у протеклих пет година:  социјална карта ромских породица које су добиле и одштампане водиче за остваривања права и социјалне заштите, повећан број превентивних прегледа и вакцинација деце, док је кроз програм “Друга шанса” организовано описмењавање Рома и оспособљавање за одређене занате. Реализован је и програм намењен деци којој је омогућен бесплатан боравак у вртићима, веће укључивање у предшколско образовање, ангажовање Рома – педагошких асистената, а са истим циљем у средњим школама ромских координатора. Ученицима је обезбеђиван бесплатни превоз, ужина и уџбеници, а најбољи су могли да конкуришу и за стипендије. За програме подршке Ромима из градског буџета се годишње издваја 1,5 милиона динара.

Уз помоћ  ЕУ у том периоду урађене су санације путева и водотокова кроз ромска насеља.

Стратегија једнаких шанси

Нацрт новог трогодишњег  Локалног акционог плана за инклузију Рома је завршен као и јавна расправа и тај документ би на јесен требало да се нађе и пред одборницима Скупштине града, а како ЛН сазнају, оперативни план за ову годину пред члановима Градског већа наћи већ на првој наредној седници.

– Иако оперативни план још није донет, мобилни тим за решавање проблема Рома увелико ради. Они ће на почетку школске године обићи све ромске породице како бисмо сагледали све потребе деце, разговарали о њиховом редовном похађању допунске наставе, а свој деци предшколског и школског узраста обезбедићемо школски прибор. Током септембра планирали смо превентивне прегледе у оквиру скрининга рака дојке за Ромкиње између 50 и 69 година, а у октобру и скрининг на рак грлића материце који ће бити најширег обухвата. При том, сви прегледи ће бити заказивани, није потребна ни здравствена књижица и што је веома важно, обезбедићемо и бесплатан превоз. Када је здравље најмлађих у питању, планирано је да у сарадњи са локалним амбулантама, чланови мобилних тимова обиђу све ромске породице и утврде план вакцинације – каже у разговору за ЛН Тања Глишић Матић, начелница Одељења за друштвене делатности, истичући да је током јуна НСЗ организовала информативне дане у ромским насељима како би им приближила све могућности запошљавања, али и додатног образовања које би им олакшало пут до посла.

Она каже да за локалну самоуправу питање положаја Рома није само питање људских права него и решености да се обезбеде једнаке шансе за све и да се нико од грађана не осети искљученим из друштва.

Шта доноси нови приступ решавања проблема ромске заједнице и шта о томе мисле Роми у наставку пројекта који ће трајати до краја новембра.

 ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ВРЕДНЕ ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (1) – Оне могу све

ВРЕДНЕ ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (2) – Знање и способност немају пол

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″