ПАКТ ИТРАЖИВАО ТРАНСПАРЕНТНОСТ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА У ШАПЦУ И ЛОЗНИЦИ – На градским сајтовима штуре информације 

ПАКТ ИТРАЖИВАО ТРАНСПАРЕНТНОСТ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА У ШАПЦУ И ЛОЗНИЦИ – На градским сајтовима штуре информације 

Истраживање је показало да оба града не обезбеђују грађанима довољно информација од јавног значаја на својим интернет порталима, а нарочито када су у питању јавне набавке, планирање и трошење градских буџета, извештаји јавних предузећа и установа, резултати јавних конкурса као и записници са јавних расправа како би грађани могли да прате и токове јавног новца, али и својих захтева и предлога

У оквиру Пројеката “Будућност слободе информација у Србији” који спроводе организације Партнери за демократске промене Србија (Партнери Србија), Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) и Правни скенер, уз подршку Делегације Европске уније у Републици Србији, а у оквиру Програма подршке цивилном друштву и медијима (Цивил Социетy анд Медиа Программе), лознички Подрињски антикорупцијски тим истраживао је јавност у раду локалних самоуправа у Шапцу и Лозници, траспаретност буџетских процеса и јавних расправа, као и квалитет програмских буџета.

Када је у питању јавност рада локалних самоуправа у Шапцу и Лозници, ПАКТ је поставио 73 индикатора подељених у пет целина (“Скупштина и градска управа” -21, “Буџет, јавне расправе и јавни конкурси” -15, “Услуге и грађани” -16, “Јавне набавке” -6 и “Јавна предузећа и установе”-15 ) помоћу којих је оцењивана укупна отвореност ове две градске управе.

Разлика је у нијансама

Истраживање ПАКТ-а показало је да је општи ниво транспаретности Града Шапца 58,90, а Лознице незнатно мањи – 56,16 процената, као и да су оба ова резултата незадовољавајућа, али и знатно изнад републичког просека. О самом пројектном истраживању Мирослав Мијатовић из ПАКТ-а каже:

– Нама је ово истраживање представљало прави изазов јер смо упоредо анализирали Шабац и Лозницу. У односу на власт са националног нивоа, једна градска управа је опозициона (Шабац), док у другој (Лозница) владају политичке структуре као и на републичком нивоу, па је стога било јако занимљиво видети како ствари стоје по питању јавности, али и буџетског процеса у ова два града западне Србије. Мимо неких очекивања, разлика од 2,7 индексних процената на 73 постављена индикатора говори да су у питању нијансе. Углавном се оне односе на званичне веб презентације оба града, као и то да Лозница не поседује званичан твитер-налог, а град Шабац га има. Међутим, ако узмемо у обзир да у Лозници тренутно нема више од 200 регистрованих корисника Твитера, можемо да тумачимо и да је овај вид комуникације са грађанима Лозници тренутно ван приоритета, али је постављен у нашем истраживању као један од индикатора који не улази у пакет законских обавеза.

Истраживање је показало да Шабац има нешто отворенију градску управу и уређенији систем јавних набавки, тачније, да се у Шапцу мање новца троши на набавке у преговарачком поступку са и без објављивања позива. Резултати  су једнаки у сегментима “Услуге и грађани” и “Јавна предузећа и установе”, док је Лозница за један индексни поен остварила бољи резултат у сегменту “Буџет, јавне расправе и јавни конкурси”.

– Када су у питању програмски буџети два града, Шабац у појединим програмима има “покушаје” одређивања индиктора помоћу којих би се мерили учинци програма, али је мониторингом констатовано да у програмском буџету не постоји базне вредности, као и да су индикатори лоше одређени и на основу њих готово је немогуће грађанима да оцењују учинковитост потрошеног јавног новца у односу на постављене циљеве. Са друге стране, у програмском буџету Града Лозница за 2019. годину могу се приметити одређени помаци када је у питању одређивање индикатора, па чак и неких базних вредности. Након анализе, истраживачи ПАКТ-а су оценили да је Град Лозница направио значајан помак у програмском делу буџета, али да постоји простор и за даље напредовање када је у питању постављање базних вредности” – истиче Мијатовић.

Да све одлуке буду видљиве

Он каже и да је недопустиво да се на званичној Фејсбук презентацији Града Шапца промовише политичка партија градоначелника, као и да толико хваљени “партиципативни буџет” у Шапцу има доста мана, почев од тога да истраживачи ПАКТ-а нису успели да установе на који начин се обезбеђује равномерни развој у ситуацији када мештани месне заједнице Слатина одлучују о утрошку 200.000 динара, а мештани мз Доњи Шор о 33 милиона. Од укупног буџетског новца који се одваја на “партиципативно” буџетирање за 11

месних заједница иде 145.668.353 рсд, док преосталим износом од нешто више од 51 милион динара располаже чак 49 месних заједница. Један од проблема овог начина парципативног

буџетирања је што локална самоуправа не може да користи већ постојећи бирачки списак, већ се он формира посебним уписом који организује градска управа Града Шапца, па се са правом може довести у питање и заштита података о личности. Са друге стране, Лозници се ставља примедба на необјављивање извештаја са јавних расправа о буџету у којем би грађани могли да виде да ли су њихови предлози прихваћени или не.

Из ПАКТ-а наводе да постоји простор за унапређење јавности рада ове две градске управе у западној Србији кроз објављивање резултата гласања и свих предложених амандмана на званичном веб-порталу, објаве контаката свих одборника како би грађани могли комуницирати са њима, хитног доношења и усвајања планова интегритета у оба града, објављивања наративних и финансијских извештаја за суфинансирање медијских пројеката,  свих записника са одржаних јавних расправа, затим Информатора о раду према упутствима Повереника и њиховог редовног ажурирања, да редовно објављују на видном месту веб портала планове и измене планова јавних набавки, али и све потом закључене уговоре и припадајуће анексе, као и да јавна предузећа и установе објављују на својим веб-презентацијама финансијске извештаје и планове рада.

Из ПАКТ-а  истичу да је најважније да локалне самоуправе схвате да је повећање јавности  рада добро за њих, јер се на тај начин јача поверење грађана у институције система, поспешује учешће грађана и култура дијалога.

Транспарентност Србија – Крупањ најбоље рангиран у округу

И Транспарентност Србије је објавила резултате свог истраживања на исту тему и то у 145 градова и општина. На основу 95 индикатора транспарентности у девет области  (скупштина и веће, буџет, локална самоуправа и грађани, слободан приступ информацијама од јавног значаја, јавне набавке , информатор о раду, јавна предузећа и установе, јавне расправе и конкурси и основни индикатори) Лозница је заузела 79 место са 38 поена. Најбоље рангирана локална самоуправа из округа је Крупањ (29) са 48 поена, следи Љубовија (43) са 45 поена, Шабац (62) са 41 поеном, Мали Зворник (94) са 36 поена док је Богатић (142) на зачељу листе са само 19 поена.

Просечан индекс транспарентности локалних самоуправа је 40 од могућих сто, док само шест локалних самоуправа у Србији има индекс виши од 60, при чему Пландиште као најбоље рангирана има 67 индексних поена.

Интересантно је да је Боград са 30 поена на 118 месту.

ЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВРШЕН 86. ВУКОВ САБОР – Суштинска духовност је наш једини спас (ВИДЕО)

НАШИ СМО – Срчаност

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )