УПОЗОРАВАЈУЋИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА – Млади не верују политичарима, али желе вођу

 

Млади у Србији су евроскептични, не верују политичарима и институцијама система, верују да нам је потребан јак вођа, да их боља судбина чека у иностранству и спремни су да до посла дођу и радом на црно – ово су неки од показатеља размишљања младих између 15 и 30 година, и у односу на претходна истраживања показују погоршање у скоро свим сегментима. Координатор лозничке Канцеларије за младе мисли да је то последица недовољног информисања и да константан напредак Србије отвара велике могућности и за напредак младих

Најновији Алтернативни извештај о положају и потребама младих Србије показао је да цело друштво треба да се замисли над ставовима свог подмлатка, али и својим одразом у њиховом огледалу. Извештај је настао на основу истраживања које је Кровна организација младих Србије (КОМС) спровела од маја до јула ове године  међу 1.238 младих  од 15 до 30 година.

Резултати су показали да је интересовање младих за политику у Србији опало са 31 одсто у прошлој години на 24,2 одсто у овој, да најнижу стопу поверења имају у политичке партије, медије и политичке институције, а чак 81 одсто испитаника наводи да не постоји политичар коме верују.

Саговорник ЛН Бојан Лучић, координатор Омладинског центра у Лозници, каже да је однос младих према политици резултат, првенствено, њихове недовољне информисаности о процесима у земљи.

– Србија је последњих година на узлазној путањи и то је нешто што се директно тиче сваког младог човека јер им отвара нове шансе и за образовање и за рад. Млади су склони да своју сферу интересовања фокусирају само на одређена питања, не морају они да се интересују директно за политику, али требало би да буду боље информисани како би могли да изграде свој однос према њој независно од тога која је политичка партија  доминантна. Млади могу и треба да мењају ствари набоље, али морају бити заинтересовани за то, а први корак је, дакле, да буду добро информисани – наглашава Лучић.

Србију на исток, они на запад

Истраживање је показало и да 40 одсто младих не подржава улазак Србије у ЕУ, да 33 одсто ослонац земље види у Русији, 21 одсто сматра да спољну политику треба водити уз подршку ЕУ, а само пет одсто у тој улози види САД.

Оно што посебно треба да забрине јесте процентуални раст младих који сматрају да је Србији потребан јак вођа – ове године тај број се попео на 59 одсто испитаника, десет одсто није имало никаква став о том питању, а 31 проценат мисли да земљи није потребан јак лидер кога ће народ следити. Одакле младим људима такве ретроградне идеје о јаком вођи, уместо о јаким институцијама?

– Опет се враћамо информисаности – каже Бојан Лучић.  – Шта данас значи јак вођа, ако иза њега не стоје јаке инстутуције које раде у корист свих грађана. Дакле, потребни су  и способан лидер и јаке институције.

Нашег саговорника смо питали и како коментарише податак да је 80 одсто младих рекло да би били спремни и да раде на црно.

– Не знам чиме су се руководили дајући такав одговор, ја могу то да тумачим њиховом спремношћу да раде непријављени само ако би то била пречица да дођу до жељеног, а не било каквог посла. Не могу да нађем никакав рационалан одговор на то јер је реч о свесној одлуци која је и противзаконита, а која је и на њихову директну штету јер непријављени радници немају осигурање, радни стаж и никаква права. То би била исхитрена одлука и сасвим непотребна јер је тржиште рада данас доста боље и организованије, а понуда послова све разноврснија. Ево, погледајте Лозницу данас, колико је нових радних места отворено доласком страних инвеститора, колико је још у најави, тако да уопште нема потребе пристајати на непријављени рад и угрожавати будућност.

Како у такав контекст ставити податак да је ове године чак 64 одсто испитаника рекло да планира да се исели из Србије, питали смо.

– Проценат оних који су спремни да оду јесте у порасту, али то може да буде и последица веровања да је тамо негде много лакше и боље, али није увек тако. Волео бих да је КОМС направио истраживање међу младима који су се вратили из иностранства да чујемо њихово искуство и разлоге. Ја сам често у прилици да чујем и другу страну приче, да је тешко доћи до добро плаћеног посла, да и тамо раде на црно, да их послодавци шаљу без икаквих правила на рад у њихове пословнице у другим земљама, али и да им зараде које остварују не омогућавају лагодан живот о каквом су сањали – каже Лучић, а на сугестију да је проблем што из земље све више и лакше одлазе људи са добрим образовањем који су и овде потребни и на питање шта треба Србија да уради да би их задржала, каже да држава то већ чини.

– Већ сам рекао да Србија својим напретком у свим сферама ствара перспективу за младе, али то се дешава и на делеко нижим нивоима. Ево, на пример, наша Канцеларија за младе омогућава свима који дипломирају да стекну прва радна искуства тако што их ангажујемо у одређеним периодима да раде у оквиру разних програма обука које реализујемо и да за то буду плаћени.

Нема оправдања за насиље

Истраживање је скренуло пажњу и на перцепцију младих према насиљу, тако је 60 одсто испитаника рекло да је било изложено неком виду дискриминације и насиља, 80 одсто да је било сведок насиља, а чак 27 одсто испитаника је оценило да је насиље у неким појавним облицима оправдано.

– Јако је важно да научимо да препознамо насиље и последице које оно производи. Ми смо били укључени у више од 60 пројеката о превенцији насиља и постоји само један могући одговор на то питање а то је да нема оправдања за насиље – каже Лучић.

Питали смо и да ли дели мишљење већине испитаника да се насиље промовише у друштву.

– Директне промоције насиља нема, можда индиректне, можда неко стиче такву слику на основу понашања неких политичких странака, али не можемо извести такав закључак за цело друштво, каже, а на нашу опаску да се и у Скупштини Србије може чути говор мржње, каже да је то појава само на нивоу личне културе.

Он каже да Канцеларија за младе у Лозници овом питању поклања константну пажњу кроз програме едукације не само препознавања разних облика насиља него и стицања вештина како да се томе одупру и да  та тема треба да буде константно присутна у јавности као и сва друга питања на која је указало истраживање КОМС-а, као што је питање отићи или остати.

З. В.

 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Како се заштитити од манипулације

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ”У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” – Тршић треба сачувати

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″