ЗАТРАЖЕНО ОДЛАГАЊЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ – Нисмо спремни, а да ли смо ради?

ЗАТРАЖЕНО ОДЛАГАЊЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ – Нисмо спремни, а да ли смо ради?

За фирме које послују у Србији, а које буду на непрописан начин скупљале и чувале личне податке, максимална казна је два милиона динара, док за оне које послују и на тржишту ЕУ могу бити  и до двадесетак милиона евра. Повереник за информације од јавног значаја затражио одлагање примене закона до септембра следеће године

За мање од десет дана, тачније, 21. августа, требало би да почне примена новог Закона о заштити података о личности за који, Србија, изгледа, још увек није спремна. Ово потврђује и иницијатива новоизабраног повереника за информације од јавног значаја Милана Мариновића, да се примена Закона одложи за 2020. годину. Подсећамо, Закон је усвојен у новембру 2018. године и примењује се на компаније, предузетнике, јавна предузећа, државне органе или физичка лица која, у оквиру свог пословања, на било који начин обрађују личне податке. Уз све мањкавости, на које је указивано у јавној расправи, Закон је, ипак, донео и неколико новина које унапређују ову област и односе се на обавезност пристанка грађана на обраду њихових података, обавезност обарђивача да грађане детаљно информишу о њиховим правима и о томе како ће бити употребљени ти подаци, право на притужбу Поверенику за информације од јавног значаја. Истовремено, прилично је либерализован пренос података о личности у друге државе и међународне организације по узору на Општу уредбу о заштити података (ГДПР), која је 2016. усвојена у ЕУ.

Новим Законом о заштити података о личности предвиђено је и да свака компанија или инситуција која прибавља податке мора имати одређену особу која ће бринути о заштити података. За фирме које послују у Србији, а које буду на непрописан начин прибављале и чувале личне податке, максимална казна је два милиона динара, а они који послују и на тржишту ЕУ, санкције су према ГДПР многоструко веће, чак 20 милиона евра или четири одсто годишњег промета.

Мариновић је, тражећи одлагање примене Закона, рекао да “није сигуран да ће служба повереника, али и други државни органи и друштво, бити спремни за примену новог закона, фирме би требало да одреде лица која би требало да прођу обуку како би били спремни за тај посао, па ако је Поверенику тешко да нађе људе који би се тиме бавили, како је тек онда фирмама”.

Ово питање постаје још теже када се спусти на локални ниво, сматра и Данијела Марковић, директорка Регионалне развојне агенције Подриње, Подгорина и Рађевина.

– Овај закон намеће обавезу компанијама-руковаоцима да трансформишу своје пословање тако да се према личним подацима које обрађују опходе са много више пажње и транспарентности и да их обрађују само уколико постоји правни основ за то.  За то није довољна само формална имплементација у виду састављања одговарајућих правних докумената чисто реда ради, него и системска обука запослених у вези са начином обраде личних података и контроле да ли се лични подаци унутар компаније заиста обрађују у складу са важећом регулативом, али и  захтева одређени број интерних организационих промена. У том погледу нисам сигурна да смо у овом моменту у потпуности спремни за примену одредаба закона – мислим и на јавне установе, у које спада и Агенција, али ни сектор малих и средњих предузећа (МСП) – каже Марковићева у разговору за ЛН.

Она сматра да независно од тога да ли ће бити прихваћен предлог за померање рока примене Закона о заштити података о личности или не, том питању треба прићи са много више одговорности, али и уз обезбеђивање подршке свима којима је потребна.

– Мишљења сам да надлежне институције – Повереник, ресорно министарство, као и организације које се баве пружањем подршке сектору МСП (Привредна комора, РАС, регионалне развојне агенције и сл.)  у периоду који је пред нама треба да имају кључну улогу у пружању подршке предузећима и предузетницима, кроз едукације, консулатције са експертима у овој области, саветодавне услуге приликом успостављања механизама, али и да кроз овај процес истовремено и  сами ојачају своје капацитете, како би се успоставили сви неопходни механизми за имплементацију одредаба закона – поручује Данијела Марковић.

Подсећамо да је усвајање овог закона праћено бројним негодовањима претходног повереника за заштиту података о личности, али и невладиног сектора највише због члана 40. који  прописује да се полицији, обавештајним службама или приватним компанијама омогућава да задиру у приватност грађана у ситуацијама као што су заштита националне безбедности, одбране, јавне безбедности, права и слобода других лица, али без прецизирања свих битних питања која би у таквим ситуацијама могла да одведу у злоупотребу. Такође, пропуштено је и да се уреди област обраде података о личности путем видео-надзора, па тај проблем и даље остаје отворен, иако се камере налазе на свим могућим местима без икаквог надзора.

Уколико буде прихваћен предлог о одлагaњу, ето прилике да се озбиљније промисли и о евентуалним изменама, али не у контексту морања него потпуне свести о томе да свако може постати жртва злоупотребе личних података и да је слобода видео-надзора у обрнутој сразмери са људским слободама.

З.В.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ДВОРИШТУ ГИМНАЗИЈЕ – Концертима обележен Дан младих

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )