НАШИ СМО – Тротоар
Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је простор за све осим за ходање поштеног света. Корачање тротоарима више није ствар механичког померања леве и десне ноге, већ егзибиција на коју морате бити спремни у сваком тренутку, као Крижај на скијама када вози слалом. Морате бити и додатно опрезни јер, док табате коловозом, ризик се увећава.
А некада је шетање тротоаром било ужитак. Корак по корак, ногу пред ногу, поглед лево, десно, добар дан – добар дан. Ништа лепше него када током шетње сретнете пријатеља и застанете с њим у крај тротоара да прозборите коју, а поред вас пролазе ужурбани радници који већ касне на посао, заљубљени парови којима је небо граница, мајке које поносно гурају децу у колицима, старац са тек добијеним штапом који му олакшава корачање остатком живота… А ви ћа-ћу, о ономе и о овоме, полако и натенане…
Нажалост, данас и сами знате како изгледају тротоари. То што су на њима паркирани аутомобили, коњска запрега, трактори или камиони, само је мали показатељ наше (не)културе. Тужно је то што је постала уобичајена слика нашег времена и наше реалности да пешаци ходају путем, страхујући да их не очеше неко ретровизором. Ти запоседнути тротоари показују и много тога још. Ето, када се деси да на делу тротоара којим намеравате да прођете како доликује цивилизованом учеснику у градском саобраћају нема четвороточкаша, свакако ћете видети црне мрље моторног уља искапалог из љутих машина, најчешће увезених из ЕУ и овде продаваних као “младих” и неизрабљених. Та уљна мрља остаје на том месту док је време не сатре уз помоћ прашине, кише, ветра или ваше обуће. Верујем да сте често у последњем тренутку успели да приметите црну брљотину на тротоари и избегнете да у њу тропите као у трулу шљиву. То што бисте црно уље разнели до посла, пекаре, апотеке или свог стана, само би биле пратеће последице немарних возача и неисправних аутомобила. Међутим, често видим управо те трагове замрљане обуће. Црне тачке у облику стопала иду испред мене и лагано нестају. Помислим само како ли је тим ђоновима и где ли ће та масноћа са њих завршити. На травњаку или тепиху, питање је на које и сами можда знате одговор уколико сте награбали на овај начин. То уље искапало испод хаубе, ипак, говори о много широј теми од ауто-механичарске. Деси се сваком возачу да на његовом љубимцу попусти семеринг, али то се решава код мајстора у што краћем року, а не досипањем уља у мотор или неку другу посудицу уграђену на мотору. Те уље барице на тротоарима нико неће уклонити, опрати, засути чистом пиљевином неколико пута и почистити. Не, она остаје ту да бележи пролазност времена, а ко угази у њу, угазио је у реалност живота, друштва у коме нема одговорности за очување животне средине, јавне површине, зеленила, па и тротоара.
Кад овоме додамо пљување по тротоару, дозвољавање кућном љубимцу да се на њему истресе, бацање фолије тек отворене паклице цигарете или опушка, кесе из које смо појели врућ бурек, онда није тешко схватити констатацију с почетка приче да је тротоарима теже него неким другим јавним површинама. Не може човек више честито да прође, а камоли да застане на тротоару и прозбори коју с пријатељем о спорту, музици, политичкој ситуацији, прислушкивању, одавању државних тајни, изградњи или новим оштећењима на тек завршеним ауто-путевима, о предстојећим изборима. Остало му само да јури, да што пре стигне тамо куда је кренуо и пази да се не саплете о тротоарски ивичњак. Све друго, од дружења, до забаве, нуде му мобилни телефон, телевизија и компјутер. Ето, ако укуцате реч ТРОТОАР, на интернету ћете сазнати да потиче од француског trottoir или плочник, посебно уређене површине која служи за кретање пешака у саобраћају и да су се први пут појавили у САД још 1860. године. У почетку су прављени од дрвета, данас од бетона, асфалта, камена и њиховом изградњом значајно је смањен број саобраћајних несрећа.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
