НА МИГРАНТСКОМ ПУТУ – Људи који само желе да оду даље

Највећи притисак миграната који желе на другу страну Дрине или Зворничког језера трпи у последње време малозворнички крај, Брасина, Доња Борина, Сакар, Амајић, а све је добро организовано и ретки су они који иду напамет. Највише их је и даље из Авганистана, Пакистана, поново Ирана, и све више из Бангладеша каже саговорник ЛН

Понавља се у Лозници прошлогодишња слика лозничних паркова у којима бораве мигранти. Један дан их је много, распоређених по групицама, а онда их одједанпут нема нигде. Углавном су и даље најчешће на ливади код аутобуске станице, али и у парку поред железничке, у парковима дуж булевара, али се могу срести и свуда по граду. Људи у пролазу којима је Лозница само успутна станица на путу ка “бољем животу”.

Колико њих прође кроз наш град месечно, нисмо успели да добијемо званичан податак, да долазе аутобусима и овде праве предах за даље путовање очигледно је свакоме ко прође градом. Опружени по травњацима, дремају, једу, чак играју одбојку, али је било и сукоба међу њима. Углавном су то и даље млади мушкарци, мада је у последње време било и неколико породица са малом децом. Шетају и градом, седе на клупама делујући као туристи који су стигли у ново место па га разгледају, али их ранчеви и ход у групама “одају”. Кишно лето им смета па морају да траже заклоне од кише повлачећи се испод бетонских тераса и спавајући по плочнику, поред подрумских прозора. Мада су више него уочљива појава о њима се нико званично не оглашава. Према ономе што  се може сазнати на друштвеним мрежама,  има оних којима није свеједно што мигранти пролазе Лозницом, што спавају по парковима, а највише нелагоде изазива њихово појављивање у групама, буде их и по педесетак, али некада и знатно више. Према незваничним информацијама из полиције мигранти не праве проблеме. Овде су само зато што им је Лозница на правцу руте за прелазак у БиХ и даље на запад. Немају намеру да остају нити се задржавају дуже него што је потребно. Дођу, одморе се, сачекају знак своје ”везе” и наставе даље.

Само желе да оду даље

– Највећи притисак миграната који желе на другу страну Дрине или Зворничког језера трпи у последње време малозворнички крај, Брасина, Борина, Сакар, Амајић где прелазе организовано. Са наше стране организовани су таксисти, било је и неколико хапшења недавно, који их превозе до обале,  а сада углавном са босанске стране стижу чамци који их пребацују преко. Мигранти не иду напамет, ретки су такви, већ строго уходаним путевима и организовано. Са наше стране таксисти који у томе учествују имају патроле, пролазе путем горе-доле и прате када прође полиција која обилази терен, онда дојаве свом човеку који групи миграната, пристиглим редовном аутобуском линијом,   да знак да сиђе до обале где их сачека чамац. Повезани су са одређеним таксистима, власницима продавница и тачно знају где и када треба да оду, коме да се јаве, а тај их упућује даље. Њихово пребацивање је бизнис, ствар зараде.  Највише их је и даље из Авганистана, Пакистана, поново Ирана, после укидања безвизног режима који су злоупотребљавали, а сада и све више из Бангладеша – прича наш добро упућени саговорник који не жели да му се име појављује у новинама.

Наводно су у Бањи Ковиљачи, Малом Зворнику почели да се појављују Сиријци који се смештају по хотелима. Уредно су пријављени, лепо обучени, измајмљују бицикла и иду у вожње поред Дрине и језера, највероватније да извиде терен и успоставе везе. Ради се координирано са обе обале и упркос редовним патролама и заседама полиције зона преласка је велика и немогуће је осујетити сваки нелегалан прелазак миграната. Приликом обиласка терена нема ниједног мигранта, а  кад прође патрола после двадесет минута појави се група, објашњава наш саговорник.

– Можда у граду не праве проблеме, али зато обијају викендице око језера. Пре неколико дана обили су  кућу човеку који је у иностранству  и када је дошао, затекао је разваљена врата, а унутра остављен прљав веш и неке ствари које припадају мигрантима. Полиција је обавила увиђај, али је то пријава против Н.Н извршиоца. Незгодно је и нелагодност изазивају када их се одједанпут појави много. Недавно их је у центру Бање Ковиљаче било више од 200 па су склоњени код железничке станице. Раније су крали чамце, али их већ неко време купују сами, или по њих долазе чамџије са босанске стране. Била је тарифа сто евра по мигранту. Прелазе у сарадњи са некима одавде или су направили своју мрежу. Ретко ко иде самоиницијативно. Такви, углавном упадну у невољу. Недавно је један мигрант остао на сред Дрине на  стени и једва је спашен. Морали су са босанске стране да нађу приватан чамац да га извуку из воде која је надолазила.  Било је случајева утапања за које се зна, а питање је колико их је Дрина узела, а да нису нађени – каже саговорник који зна стање на терену.

Нигде без телефона

Ретко ко  од мигранта не зна енглески, међу њима има и професора, војних лица, инжењера, разних струка, али је упадљиво да сви имају квалитетне мобилне телефоне и да их често користе. Мигранти су међу нама већ годинама у већем, или мањем броју, али према нашим сазнањима, локална полиција нема пријаве грађана против миграната.

У једној од продавница где су ови “кампери под звездама” свакодневне муштерије кажу да углавном купују грицкалице, сокове, колу, ништа од свињетине ни алкохола. Кажу да су добре муштерије, уредно све плате, не праве никакве сметње, а једини “проблем” је што их уђе по 20-30 и после њих рафови остају полупразни. Често одлазе у месаре које пеку роштиљ што им је најједноставинији начин да дођу до хране која нису сардине, смоки, или чипс.  Иначе, Савет за безбедност Скупштине града последњи пут је обавестио јавност почетком октобра прошле године да је на редовној седници разматрао ситуацију у граду с посебним освртом на појачано присуство илегалних миграната и закључио да нема већих безбедносних ризика за грађане Лознице и њихову имовину. Овај закључак је донет на основу извештаја државних органа у чијој је надлежности ово питање и заједничке констатације да ситуација није алармантна. Како је тада наведено у саопштењу за јавност ,“Лозница је само пролазна тачка на њиховој рути без намере задржавања и останка у нашем граду. Договорена је даља сарадња републичких и градских органа, интензивирање међусобне комуникације, размене информација о стању на терену као и укључивање других субјеката и савета месних заједница како би на што бољи начин информисали наше суграђане и спречили појаву евентуалних безбедносних ризика”.

Мигранти су ту, пролазе поред нас, носећи своје проблеме, тугу, планове и наду. Прећутни пакт о немешању делује, ту су, али као да нису. Да нема упадљивог лежања по парковима, било би то много мање уочљиво. Они пролазе и не желе да остану поред нас. Неко њихову муку користи, невољу људи који само желе да оду даље. Да оду као што већ годинама многи то желе да ураде одавде  и мењају адресу у Србији за бели свет.

Трк на другу страну

Мигранти покушавају да се пребаце на другу страну и сувим путем, преко мостова. Тако је један од њих железнички мост у Брасини који покушавају да претрче, то покушавају и на другим местима, а једно је и Стари мост у Малом Зворнику. Очевици кажу да мигранти једноставно приђу и, упркос томе што виде полицију, само се затрче преко.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

ПРЕМА ПОДАЦИМА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ – Лозница надмашила Шабац

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″