ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито најмлађих. Колона кочија, фијакера, запрежних кола… којима су управљали учесници прве лозничке ”Фијакеријаде” продефиловала је од пијаце у Клупцима до центра града, прошла кружним током и поред гимназије па окренула назад на полазну тачку на којој је приређен пригодан програм.

Међу кочијашима они са дугогодишњим искуством, али и знатно млађи, попут Вука Стефановића који није из Тршића, већ из Руњана. Овај једанаестогодишњак одмалена воли коње, а има и добар разлог за то.

– Коњи су лепи, мирни и племенити, зато их волим. Лепо ми је и када возим кочије, а најчешћи путници су моји родитељи и рођаци. Ово су нам нове кочије, први пут смо са њима на некој фијакеријади, а раније смо имали друге, мање лепе. Коњима никада нећу престати да се бавим и жеља ми је да једног дана имам ергелу са доста коња – каже Вук, ученик клубачке ОШ ”Доситеј Обрадовић”.

У његову кочију упрегнута је кобила Ема, а крај ње је једноипомесечна ждребица истог имена. Вук каже да постоји добар разлог за то.

– Мала личи на оца па смо јој онда дали име по мајци, да бар нешто њено има. Послушна је и често се играм са њом – објашњава Вук.

Параду коња, кочија и кочијаша задовољно посматра пензионер Драган Николић (66) из Пасковца. Он је некада гајио коње, а онда их је преузео његов син Жарко Николић Жућо. Тренутно је у Жарковој штали десет коња, а Драган му је последње, каже,  предао пре седам, осам година. Коње воли, али не може више да се ”бори” с њима, ипак, воли да посећује фијакеријаде и штрапаријаде широм Србије и БиХ и каже да му је драго што је сада и у Лозници приређена ова парада фијакера.

Прву лозничку ”Фијакеријаду” организовао је Милан Тадић који посећује сличне манифестације у окружењу па је решио да приреди једну и у Лозници.

– Хтео сам да узвратим гостопримство људима на чије сам фијакеријаде ишао и нас десетак љубитеља коња и фијакера приредило је овај догађај. Стигли су ту људи из окружења, Шапца, Ваљева… има двадесетак фијакера, зависи ко је могао доћи. Приредили смо и леп програм, фолклор из Брадића, сешћемо мало, дружити се, поделити пехаре, продефиловати градом – рекао је Тадић посматрајући куда су све пристигли учесници склонили коње од упеклог сунца пред дефиле.

Подршку првој ”Фијакеријади” пружила је Туристичка организација града Лознице, а директорица Снежана Перић каже да је један од њихових најважнијих задатака и јесте подршка иницијативама удружења грађана и појединаца.

– Туристи и траже аутентичне манифестације које чувају традицију и обичаје и наше је да их промовишемо. Ово лето се у Лозници разликује од других и верујем да туристи уживају. Бројне су велике манифестације одржане и тек ће бити, а на њих се надовезују ситнији догађаји и мање манифестације. Богатство наше понуде је у томе што у кругу од неколико километара гости могу да виде и доживе много тога интересантног. Одлично сарађујемо и са суседним општинама које су такође дале све од себе да ово лето у Подрињу буде незаборавно – каже Перићева.

Док се на ражњу окретао бик, пажњу гостију привлачили су расни коњи, али и занимљиве запреге. Право из Париза, судећи по таблицама, стигао је жути фијакер из којег излази фијакериста са каубојским шеширом. Лозничанин Стојан Ранковић каже да су му коњи љубав из детињства и да их је поседовао и раније, у зависности од тога колико је имао времена да се њима бави.

– Штета је имати коње, а не тренирати их, не користити и пуштати да се истрче. Соко и Газа су млади коњи, један има две године, а други 16 месеци. Кочија је лознички производ, направио ју је један мој друг, а таблица је стигла из Париза баш за њу. Волим моторе и свуда путујем на њима па сам таблицу купио у престоници Француске јер је то европска земља у којој су коњи најзаступљенији – каже Ранковић.

Какве везе имају  љубав према коњима и моторима и како их је спојио Стојан нема проблема да објасни.

– Мој мотор има 125 коња, кочије два, али све то има своје и обоје доноси уживање. Мотори имају много коња, али немају душу, а коњи је имају. Са њима можеш да причаш – каже Стојан.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ – Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )