ПЕСНИЦИ И СЛИКАРИ – Програм Мини у част

ПЕСНИЦИ И СЛИКАРИ – Програм Мини у част

Чланови књижевног клуба и ликовне групе „Н8“ КУД „Караџић“, приредили су синоћ (18. јул) у Вуковом дому културе изложбу слика и пригодан песнички програм посвећен Вилхелмини Мини Караџић Вукомановић, сликарки и списатељици, ћерки Вука Стефановића Караџића и Бечлијке Ане Марије Краус. На детаље из Мининог живота подсетио је књижевник Љубомир Ћорилић указујући на њен допринос развоју српске културе, али и самом раду знаменитог оца Вука Караџића. Подсетио је да је реч о једној од три сликарке (поред Катарине Ивановић и Полексије Тодоровић) које су радиле у Србији у 19. веку.

Мина је била једно од тринаесторо деце Вука и Ане, али је поред ње преживео само брат Димитрије, који је рођен истог дана када и она, али осам година касније (12. јул 1836) Вилхелмина је рођена у Бечу и одрасла у кући у коју су долазиле многе познате личности српске културе тога доба. Пријатељи и сарадници њеног оца били су Бранко Радичевић, Ђуро Даничић, Његош, сликар Урош Кнежевић, као и Јакоб Грим, историчар Леополд Ранке, Павел Шафарик, руски научник Срезњевски, и многи други. Осим немачког језика Мина је научила француски, онда и италијански, од 15. почела је да учи српски, а четири године касније енглески језик. Ишла је на часове клавира и сликарства. О њеном образовању бринуо се и Јернеј Копитар, који јој је поклањао књиге немачких, француских и енглеских писаца – подсетио је Ћорилић.

Мина је у Београду прешла у православну веру и добила име Милица, удала се за професора књижевности Алексу Вукомановића и са њим имала сина Јанка. Сплетом околности, Мина је остала као једини потомак Вука Караџића и са њом је угашена Вукова лоза. Умрла је 12. јуна 1894. године у Бечу.

Песници Јадра посветили су своје стихове овој значајној српско-аустријској уметници, а сликари су своју изложбу поставили њој у част. Иначе, Минино сликарско дело чини педесетак радова, углавном портрета у уљу, акварела и цртежа кредом. Радове није ни потписивала, ни датирала. Портретисала је особе са којима се свакодневно сретала у кући родбину, пријатеље, децу и госте.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ ОРА “ПОДРИЊЕ КОЛУБАРА” – Кад су млади градили Лозницу

ПРОМО – Најбољи европски градови за летовање

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )