У ТРШИЋУ ЗАВРШЕН 48. ЂАЧКИ ВУКОВ САБОР – Више вредимо, ако више знамо
Уз интонирање „Химне Вуку“ Стевана Ст. Мокрањца, коју је извео мешовити хор Гимназије „Вук Караџић“, под руководством Дарка Несторовића, и подизањем саборске заставе, које је овај пут поверено близанцима Сари и Данилу Лечићу, праунуцима Данила Лечића, првог кустоса у Вуковој-спомен кући, у Тршићу је данас (25. мај) одржана завршна свечаност 48. Ђачког Вуковог сабора
Поздравну реч посетиоцима манифестације посвећене стваралаштву младих упутио је Димитрије Павлов, матурант лозничке гимназије, победник Републичког такмичења из физике и Српске физичке олимпијаде, будући студент Универзитета Харвард. Он је поручио да му је велика част што је његов први јавни говор баш на затварању Ђачког Вуковог сабора и што је део ове велике манифестације која је започета 1971. године, првобитно као сусрет школа које носе Вуково име.
– И тако сваке године у мају, у Вуковом и нашем Тршићу, негујемо и чувамо културу. То нам је у аманет оставио наш Вук – да негујемо писменост и образовање. Да тежимо просвећености и тако будемо бољи људи. У времену у ком је све постало релативно, образовање је једина константа, једина вредност која се не може оспорити, јер знање је моћ. И зато мислим да томе треба тежити – ка усавршавању сопственог интелекта и личности. Понекад погрешно покушавамо да променимо свет. Треба на себи да радимо и себе да мењамо. Да себи поставимо праве оријентире и не изгубимо се у свеприсутном незнању, кичу и површности – рекао је Павлов.
Још је истакао да без мотивације и амбиције нема истинског учења и да се знање не стиче за школу, већ за живот.
– Предуслов за прави успех у животу су постојање жеље за знањем и радозналост коју нам подстичу породица, професори, пријатељи. Мало шта сам у животу научио причањем, већ постављањем питања. Више вредимо ако више знамо. Свака научена лекција, страни језик, прочитана књига, нацртана слика, одсвирана композиција, написана песма, решен задатак, добијена утакмица, направљен препарат – све је то знање које нас обогаћује, формира и оспособљава за живот. Могућности су безбројне, а живот је тек пред нама. Верујем у моју З генерацију. Верујем да одрастамо у успешне и продуктивне људи и да нас у будућности чекају велика дела. Знамо шта хоћемо, а знамо и шта нећемо, и верујемо у себе. Спемни смо за препреке и изазове пред нама и гајимо идеје, а не илузије. И опет ћу рећи – поносан сам што потичем одавде. Поносан сам на свој град који ме подржава у мом образовању, поносан сам и на своју ”Антину” школу одакле је све кренуло, и на моје четврто један и наш јучерашњи последњи дан у гимназији. Расућемо се на различите стране, али ћемо се свом граду увек враћати. И увек ћемо с поносом истицати да смо из Вуковог краја, из Србије као што је и сам Вук Караџић увек истицао: „Ја сам се у Србији родио и узрастао и мислим да на свијету нема љепше земље од Србије, ни љепшега места од Тршића“. Видимо се догодине у мају! – поручио је Димитрије Павлов.
Публика је потом погледала позоришну представу „Велики одмор“, коју је извело Мало позориште „Душко Радовић“ из Београда. Представу је режирала Оља Ђорђевић по тексту Данице Николић, а игали су Јелена Ћурувија, Јелена Илић, Јована Цветковић, Милош Анђелковић, Арсеније Тубић и Богдан Богдановић.
С.П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У ЛОЗНИЦИ – Уручене награде „Вуково звоно“
ЈОШ ЈЕДАН УСПЕХ ПАВЛОВА – Путује у Израел на физичку олимпијаду
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
