МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ – Самоуки мајстор за ножеве
Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и намена, самоук је, а сваки наредни је и другачији и бољи од претходног. Потребни су му електрична пећ за термичку обраду челика и машина за брушење како би могао да ради још боље, а планира да отвори фирму
Свој први нож направио је пре пет година, што не би било нешто посебно да тада није био још основац, а до данас, када је ученик трећег разреда електротехничког смера у Техничкој школи, Марко Веселиновић урадио их је више од 200 различитих димензија и намена. Потпуно је самоук, каже овај момак, који је информације “купио’” на интернету и све проверавао у пракси откривајући начине да сваки наредни нож буде бољи од претходног.
Ради у кућној радионици намењеној за винкловање мотора и поправке алата, где је направио свој кутак у коме сирови комади челика постају ножеви које одлукује склад између изгледа и функционалности.
– Нико се у мојој породици пре мене није бавио прављењем ножева. Као мали сам волео да бацам ножеве и гађам дрво у дворишту. Међутим, после пар бацања они би пуцали и када сам их поломио неколико, решио сам да направим нож који не може да пукне. Узео сам сечиво од косачице и полако урадио први нож. После сам кроз рад учио, поправљао грешке и научио да правим ножеве, комплетне од сечива до дршке. Нож није оружје, већ алат. Радим их у разним димензијама, али да су употребљиви и трајни, користимо их у нашој кући, практично имају неограничен рок трајања тако да мом ножу нема “смрти”. Ножеви које правим углавном су за боравак у природи, најчешће ловачки, за оне који иду на камповање, или риболов и свакодневну употребу – прича млади ножар који, поред ковања, прављења сечива, машинства, конструисања машина, познаје основе електромотора и елетронике у ширем смислу.
Према његовим речима, овај посао тражи стрпљење, прецизност, креативност, а најпотребније је познавати термичку обраду челика, грејање, каљење, па механичку обраду, брушење и ковање.
– Најтежа је термичка обрада, подесити температуру, ковање на 900 до 1.000 степени, а каљење око 800 степени. Цео процес за један нож траје десетак сати, можда и мало више, зависи од компликованости израде. Мени се обраћају они којима треба добар, јак нож у који могу да се уздају, да знају да их неће издати. Можда је чак најмање мојих ножева отишло код људи из Лознице, углавном су стигли свуда, широм Србије, највише у Београд, али и у иностранство. У Лозници не знам да још неко ово ради, а у Србији знам људе који се баве овим занатом и што се тиче ножарства доста смо јаки, имамо много добрих мајстора – каже Марко.
Због обавеза у школи, ножеве углавном ради викендом, а када постане пунолетан, планира да отвори фирму. Потребни су му електрична пећ за термичку обраду челика, а и машина за брушење. Због тога се пријавио на такмичење “Нескафе 3 у 1 генерација 2019”, а уколико освоји 2.019 евра, новац би уложио у опрему како би поправио услове рада, али и израде. Каже да је најнапорније ковање, а проблем је и прашина које има при изради па би и то смањила боља опрема у радионици. Млади мајстор каже да се стално усавршава и да никада не уради два идентична ножа.
– Желео бих да напредујем што више, а можда ми то омогући ово такмичење. Било би лепо да ме суграђани подрже јер је мало оних, а посебно младих, који желе да се баве неким занатом, а ово је и занат и уметност, да нож буде употребљив, сигуран, али и лепо дизајниран – каже Веселиновић који је буквално сам савладао један нимало лак занат.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ – Књига и таблет могу заједно
СОШИХАН ХИДЕРАХУ ИШИ У ЛОЗНИЦИ – Увод у светски семинар
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
