У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Уз књигу песама, даривао и своје слике
Лознички песник и сликар, Слободан Цоле Гавриловић представио је вечерас (17. маја) у Библиотеци Вуковог завичаја своју нову књигу песама под називом „Не гаси пламен страсти у мојим рукама, да горе тише“. Реч је о другој збирци поезије овог аутора, који је своје песничко вече искористио да градској библиотеци дарује и 14 уметничких слика које је насликао у протеклих неколико деценија, стварајући као члан ликовне групе „Н8“. Њему се захвалила Мирјана Пејак, директорка библиотеке, која је за нову књигу написала и рецензију.
– Без страха од заборава, јер је уметничким делом осигурао место у вечности, Гавриловић нам сугестивно казује да се непогода не треба плашити, шаљући нам у песми „Олуја“ оптимизам: „Пејзаж нестваран, остаде замрљан, на сликарском платну, које ветар обори у бару. Покупих штафелај и боје, и мокар пођох право у олују“. Уместо знака узвика, на крају ове књиге, једна невешто сакривена суза је постала знак интерпункције – записала је Пејакова.
О новој збирци Гавриловићевих песама, чији издавач је лозничка библиотека, говорио је Драган Тошић, организатор културних програма у овој установи, док су стихове из књиге казивали Петар Петровић, Зоран Грујић, Милутин Мићић и Јелена Филиповић. За музички део програма побринуо се Александар Пантелић, оснивач лозничког рок састава „Зид плача“.
– Од самог почетка мог стваралаштва, поезија и сликарство су ишли заједно. Свака моја слика била је пропраћена неком песмом познатих писаца, а касније, седамдесетих година сам се и сам опробао у стварању стихова. Песме у овој књизи настајале су од 1982. године до данас јер ја не могу лагано да напишем песму. Стварам је дуго и у њој су теме из живота. Поводом 150 година наше библиотеке одлучио сам да тој кући поклоним и неколико својих радова. Тај велики јубилеј ме је морално натерао да учествујем у тој прослави и одлучио сам да дарујем оно најбоље што имам, а то је моја љубав према култури и уметности, пре свега сликарству и поезији – рекао је Цоле Гавриловић.
У уметничке воде упустио се уласком у КУД „Караџић“, где је те седамдесете године прошлог века осликао неколико сценографија за позоришне представе. Уследила је и прва слика на платну, а онда и учлањене у ликовну групу „Н8“ са којом се од 1974. редовно појављује на колективним изложбама, мајским сусретима и октобарским салонима. Пре ове збирке песама, 2012. године је објавио своју прву книгу поезије „Блуз за великог мајстора“. Гавриловић је велики заљубљеник у рок музику, пре свега у блуз, и један је од првих „лозничких мангупа“, који се шетао корзоом у џинсу крајем шездесетих и почетком седамдесетих година.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОДРЖАН ПРВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА У ЛОЗНИЦИ – На путу у зрелост (ВИДЕО)
ПРОМО – Супернова понуда за целу породицу и све генерације
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
