ЗОРАН ПОЛИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВССС, ПРЕД ПРВИ МАЈ  – Да плате устану, а млади остану

Стиже још један Први мај, међународни празник рада који је некада у земљи самоуправљања и пароле “Фабрике радницима” обележаван свечарски, а већ дуго је изгубио на значају и за нове генерације значи дан одласка на уранак, а не борбе  за права радника. Већина радника већ годинама се бори да нађе, па онда и сачува посао и нема много оних који ће безбрижно дочекати овај први мај јер су им примања мала, а будућност неизвесна. Међутим, мада је и улога синдиката мања него раније, ствари се полако крећу набоље, каже Зоран Полић, председник Већа Савеза самосталног синдиката за Лозницу, за ЛН

У односу на прошли, каква је ситуација за овај Међународни празник рада у Лозници?

– Према подацима Националне службе запошљавања, у Лозници има 17.634 запослена, а незапослених је 9.300, што је мало боље него прошле године. У Мачванском управном округу је 27.329 незапослених и у нашем региону је незапосленост испод 12,9 одсто, што је просек у  Србији. Просечна плата у републици је 54.521 динар, а у Лозници 43.484 према последњим подацима за фебруар, док је минимална зарада у том месецу била 27.332 динара. На нивоу републике, за просечну потрошачку корпу потребно је 1,39 просечних плата, а у Лозници 1,61 просечна плата. Минимална потрошачка корпа вредна је мало више од 36.000 динара, и у републици 72 одсто плате оде на њу, а у Лозници 83 одсто. Минимална зарада у априлу је 27.332 динара и недовољан је за минималну потрошачку корпу. Имамо од прошле године обећање на социјално-економском савету да ће минимална плата у наредне три године, повећањем минималне цене рада, која је сада 155,3 динара, да се изједначи са минималном потрошачком корпом. Сваке године имамо континуирано повећање минималне цене рада и  надамо се да ће обећање Владе бити испуњено, што би већ био неки помак.

Хоће ли ове године бити скупова поводом празника рада?

– Синдикат ће и ове године обележити тај дан у Београду, али није предвиђен велики скуп, већ за две до три хиљаде људи. Циљ је обележити први мај и истаћи наше захтеве. Основни је повећање зарада и да млади остану. Ми ћемо се, као и до сада, борити за побољшање материјалног и социјалног положаја запослених који је урушен због ниске стопе друштвеног производа и ниске стопа раста индустрије. Узроци су лоша приватизација, деиндустријализација, корупција, сива економија, избегавање плаћања пореза и доприноса, урушавање институција. Против свега тога треба се борити инвестицијама, извозом, новом индустријализацијом, требају нам и стране и домаће инвестиције у приватни сектор првенствено, путеве и другу инфраструктуру, да створимо услове да се опет постоје велика домаћа предузећа, не државна него приватна која ће бити ослонац развоја целе привреде. Да бисмо то урадили, залажемо се и за формирање развојне банке да то има ко да финансира. Залажемо се стварање атмосфере да млади људи не одлазе у иностранство већ остају да овде раде и привређују. Наш предлог је и да до 64. године има умањења ако се човек пензионише раније, а после тога да буде пуна пензија.

Какав је данас положај синдиката и улога у борби за права радника?

– Савез самосталног синдиката нема више повереника у Крупњу и Малом Зворнику, те општине покривамо из Лознице док га у Љубовији има. Синдикат је изгубио некадашњи значај, тако данас нико више нема обавезу да му доставља било какве податке, покушава се његово склањање у страну. У Лозници ништа не организујемо за први мај, а овде немамо локални социјално-економски савет. Прошле године било је наговештаја да ће бити формиран, и то треба учинити да почне развој социјално-економског дијалога. 

У Лозници већ има страних инвеститора и долазе нови. Постоји ли код њих синдикално организовање запослених?

– Покушавамо у “Адиенту” да организујемо синдикалну организацију, у преговорима смо и надам се да ћемо то успети до краја године. Са “Минтом” тек треба да успоставимо контакте. Ми штитимо интересе радника у њиховим правима дефинисаним Законом о раду, да се примењују у пракси. Већина страних инвеститора поштује наш закон у оном минималном делу, колико морају, а ми се као синдикат боримо да се, где је закон дао могућност, права радника поштују више од минимума. Овај синдикат је у Лозници и даље најјачи и има око 1.500 чланова. Када је синдикат био обавезан, у Лозници смо имали 24.000 запослених и исто толико чланова. Сад није обавезно да  запослени буде члан било ког синдиката, а има их више и било би добро да свако буде члан неког синдиката.

Да ли је први мај као празник рада изгубио значај?

– За праве синдикалце није. Синдикат није био организација за одласке на првомајски роштиљ, али се обележавање тога дана годинама у то претворило. Изгубила се суштина. Тада је држава била радничка, старала се о радничким правима, а синдикат је био ту да то помогне. Сад је другачије, радник који ради у предузећу више није власник, већ трошак онога ко је власник, а сваки власник сматра да треба да смањи трошак и труди се да тако буде. За предстојећи празник сигурно ће неки запослени радити. Као синдикат смо то више пута потенцирали да нисмо против да радници раде на празник, али је спорно да ли  им је то плаћено како је законом дефинисано. Кад год можемо, вршимо притисак на државу да то контролише преко надлежних инспекција. Залажемо се за враћање јаких институција државе, првенствено су нама синдикатима потребне јаке инспекцијске службе  које ће сузбијати неплаћање пореза и доприноса, рад на црно, обићи где ко ради на празник и утврдити да ли је плаћен за тај рад. Мало већи је проблем са платама које су испод минималца и за ту појаву знамо. Послодавац у књигама приказује да је платио раднику минималац,  подели радницима зараде, али мање, а разлику остави себи. Да то спречимо морају радници такве појаве пријавити инспекцијама, а то нико неће да не изгуби посао.

Може ли се положај радника поправити у догледно време?

– Сада смо у ситуацији да имамо велики број радника, а мало радних места. Велику потребу за инвестицијама, а мало инвеститора. Онда инвеститори постављају услове. Залажем се за отварање  што више нових радних места  јер ће се тиме са тржишта рада црпети радна снага и доћи ћемо у ситуацију када више неће бити радника који ће радити за плату испод минималца. Чим крену “Адиент” и “Минт”, ту ће радници имати примања већа од минималца, ко ради код приватника, прећи ће код страног инвеститора за бољу плату, а тај приватник ће тражити друге раднике и мораће да повећа плату како би их привукао и задржао.

Каква би била првомајска порука?

– Нисмо добили још овогодишњи слоган. Прошле је био  “Да плате устану, а млади остану” и могли бисмо га поновити. Углавном, ствари се полако померају набоље и било би добро да тај тренд буде настављен.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НЕМАЊА МАТИЋ У АКЦИЈИ ЗА ЛЕЧЕЊЕ ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ЗОРИЦЕ – Купиш дрес, помогнеш девојчици

ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ РАДЊЕ У ПРВОМ ТРОМЕСЕЧЈУ – Почетак који обећава

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″