ВАСКРС И ОБИЧАЈИ – Хришћански празник над празницима
Васкрсу према обичају, претходи седмонедељни васкршњи пост, који је и најдужи у години. Пост је обичај настао из веровања да се уздржавањем од обиља мрсне хране и посластица може задобити милост Божја, али пост подразумева и низ других правила којих би се требало придржавати и не само уочи Васкрса који је одувек сматран за “празник над празницима” и у Српској православној цркви током протеклих осам векова.
У традиционалном обичају Васкрса посебно важно место заузима црвено јаје као симбол живота, а његова црвена боја симболизује жељу за здрављем и напретком. Верници фарбају јаја на Велики четвртак или на Велики петак, а украшавања и шарања су различита, од коришћења воска, пламена свеће или лампе и пера, преко луковине, разних травки и лиски, до исцртавања масним бојама и четкицама. Правило је да се после поста првим црвеним васкршњим јајетом верници омрсе баш на Васкрс, а током овог најрадоснијег дана шарена и бојена јаја дарују се рођацима и пријатељима јер она симболизују љубав и срећу. Трпеза је тог дана богата и на њој се могу наћи најразличитије кулинарске ђаконије, од чорбе, преко сарме до печења, салата и слаткиша док кућу треба украсити цвећем. Обичај је да се Васкрс проводи код куће, али то не спречава да угостимо оне који га не славе тог дана или уопште.
Велика недеља
Осам дана пре Васкрса, на Лазареву суботу, слави се чудо Лазаровог васкрснућа па се тог дана у нашим храмовима одржава вечерње богослужење. У цркву се уносе тек олистале врбове гранчице па је зато овај празник познат и као Врбица а, освештане, деле се народу да их стави у кућу поред иконе и кандила. Већ наредног дана су Цвети, дан када је Христ са својим ученицима дошао у Јерусалим где га је, са песмом и повицима, одушевљено дочекао народ. Следи недеља пред Васкрс позната као Велика недеља или Страсна јер се односи на страдање Христово а сви дани у Великој недељи су Велики, до Великог петка. Колико се сви васкршњи празници славе, толико на Велики петак нема шта да се слави јер је то дан када је Христ осуђен од истог оног народа који га је са одушевљењем дочекао, разапет на крст и крунисан трновим венцем, остављен да умире болно и полако молећи се за спасење оних који су га осудили: “Оче, опрости им јер не знају шта чине…”
Велики петак је дан велике туге и тишине у свим хришћанским храмовима, дан када нема службе, када звона не звоне и дан када се плаштаница излаже на посебно украшен сто испред олтара, гроб Христов, где верници могу да је целивају до Васкрса. Међутим, ма колико били свесни тежине Великог петка, постоји један део дана када се радост не може избећи – у рану зору приликом бојења јаја.
Бојење јаја
Постоји неколико веровања о пореклу обичаја бојења јаја а по једном је Христова следбеница, Марија Магдалена, после Христовог васкрсења, дошла у Рим и цара Тиберија поздравила речима: “Христос васкрсе” дарујући му црвено обојено јаје. На питање откуда јој обојено јаје, према светом предању, одговор је да је Христос рекао да ће трећег дана после своје смрти васкрснути и да ће знак његовог васкрснућа бити и тај што ће кокошке тог дана носити црвена јаја. Према другој верзији, јаје је симбол постанка, а црвена боја симбол Христове проливене крви. Зато су се јаја некада и бојила само у црвено, а прво, познато као чуваркућа, чува се у кући до следећег Васкрса. Остала јаја данас се фарбају по сопственој жељи, украшавају их налепницама, али има и оних који од њих праве уметничка дела користећи различите сликарске технике за украшавање. Васкрс је празник радости јер се слави дан кад је Христ васкрсао из мртвих и звона на цркавама тог дана поново звоне. Слави се три дана: Васкрс, васкршњи понедељак и уторак и уместо уобичајених поздрава, поздравља са “Христос васкрсе”, а отпоздравља са “Ваистину васкрсе”.
ЛН (СП)
