НОВИ ЗАКОНИ О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ И ОСИГУРАЊУ – Плата без умањења за негу болесног детета
Редован превентивни преглед, боловање без умањења зараде за родитеље тешко оболеле деце, преузимање домова здравља од локалних самоуправа и њихово пребацивање на државни ниво, само су неке од новина недавно усвојених закона о здравственој заштити и здравственом осигурању
Иако је било најављивано да ће закони о здравственој заштити и осигурању који доносе бројне новине у здравству, бити донети до краја прошле године то се није десило, Скупштина их је усвојила тек пре десет дана. Оно што је тачно јесте да заиста доносе новине, али у неким сегментима и враћање на старо јер се показало као рационалније.
Новим Законом о здравственом осигурању право на здравствену заштиту обухвата мере: превенције и раног откривања болести, прегледе и лечење у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и до 12 месеци након порођаја, затим, прегледе и лечење у случају болести и повреде, болести уста и зуба, медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде, лекове, медицинска средства.
Уз болесно дете до пунолетства
Овим законом, лечење без оверене књижице проширено је на палијативно збрињавање, обавезну вакцинацију, као и на скрининг, односно превентивне, прегледе.
Уведен је обавезан редован превентивни преглед, а уколико пацијент неоправдано не дође на преглед, а касније оболи, учествоваће у трошковима даљег лечења у износу од 35 одсто. Родитељи тешко оболеле деце примаће накнаду без умањења за време привремене спречености за рад због неге детета и то до његовог пунолетства, а боловање ће морати да обнављају на сваких шест месеци. То се односи на малигне болести, али и метаболичка, хронична обољења која траже вишегодишње лечење. До сада су родитељи тешко оболеле деце могли на боловању да проведу четири месеца, за то време примали су 65 одсто зараде и обично су напуштали посао како би били уз своју болесну децу, а неки су добијали и отказ.
Новина је и то да ће изабрани лекар пацијенту моћи да отвори боловање до 60 дана, уместо досадашњих 30 дана, као и да лекари специјалисти могу да упуте пацијента на болничко лечење, а не, као до сада, само изабрани лекар. Иначе, основицу за накнаду зарада током боловања преко 30 дана која се исплаћују из средстава обавезног здравственог осигурања чиниће просечна зарада из претходних дванаест месеци, а не као до сада у претходна три месеца. Предвиђено је и формирање јединствене листе чекања коју ће водити РФЗО, уводе се и нови основи осигурања за пољопривреднике, јавне бележнике и извршитеље, за оне који примају пензију или инвалиднину искључиво од страног носиоца осигурања, односно оне који су стално или привремено настањени у Србији, за жртве тероризма и борце којима је статус утврђен у складу са прописима о заштити бораца.
Поново се уводе Здравствени центри
И Закон о здравственој заштити којим се уређује систем здравствене заштите, његова организација, друштвена брига за здравље становништва, општи интерес и надзор над спровођењем овог прописа донео је низ новина. Лекарима је омогућено да, када испуне норму у државној институцији у којој су запослени, допунски раде до трећине радног времена или у тој установи, или у три приватне. Приватници могу да изнајмљују простор од државних установа у трајању до двадесет година, да га опреме и после тог периода простор и опрема припашће држави.
Овим законом се у циљу рационализације, примарна здравствена заштита, односно домови здравља, пребацује на државни ниво, осим апотека које остају у надлежности локалне самоуправе. То практично значи враћање на старо, односно, поново се у здравствени систем уводе здравствени центри (ЗЦ) које чине општа болница и дом здравља. Како је наведено, здравствени центри се поново уводе ради боље организације рада, боље искоришћености и расположивости кадрова, простора и опреме. Овим решењем омогућено је спајање заједничких немедицинских и медицинских делатности, укључујући и дијагностичке и специјалистичко-консултативне делатности. Генерално, пракса је показала да је постојање ЗЦ целисходније и рационалније него постојање домова здравља и болница као одвојених здравствених установа. Тренутно стање је такво да се неки ЗЦ још увек нису ни раздвојили.
Рок за доношење Уредбе о плану мреже јесте девет месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Подсећамо, Дом здравља и Општа болница у Лозници функционисали су као једна установа, ЗЦ „Др Миленко Марин“ све до 2010. године. Наиме, Уредбом Владе Републике Србије о Плану мреже здравствених установа дошло је до нове организације, па су од Здравственог центра настале четири самосталне установе и то: Општа болница у Лозници, Дом здравља у Крупњу, Дом здравља у Малом Зворнику и Дом здравља у Лозници.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ КОШАРКАШКИ ТУРНИР ”ТРИ НА ТРИ” – Играли за Зорицу
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА – Здравље за све
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
