ВРШЊАЦИ СОЊА ЛУГОЊА И ТИХОМИР ЈЕЛИЋ (20) – Рођени на дан почетка бомбардовања
Сваког 24. марта, од 1999. године, Сања Лугоња и Тихомир Јелић прослављају рођендане, на два различита континента, а истог дана, већ две деценије, родитељи, пријатељи и родбина их подсете да је њихов долазак на свет обележило надлетање НАТО авиона и бомбардовање Србије. Први дан су провели заједно у лозничком породилишту, Соња данас живи на Флориди, а Тихомир у Коренити
Родитељи Соње Лугоња, Тоде и Јелена, 1999. године живели у Бањи Ковиљачи, а када су почели порођајни болови, само су гледали да се домогну лозничке болнице, не слутећи да ће рођење њихове бебе обележити права драма, која ће у Србији трајати све до јуна и престанка НАТО агресије. Соња већ пет година са мајком живи на Флориди, тамо похађа колеx и ради, а о дану њеног рођења разговарали смо са баком Анђом Лугоњом из Бање Ковиљаче.
– Тог дана снаха Јелена била је у породилишту, Соњу је родила у јутарњим сатима, а већ увече почело је бомбардовање. Тако је наша Соња свој први дан тек неколико сати провела у миру. Сви смо били забринути када је кренуло то лудило, али смо се надали да болницу неће дирати и молили се богу да беба што пре дође кући, без обзира на то што ни ту није више било безбедно. Страховали смо од бомбардовања Гучева – сећа се бака Анђа.
Испричала нам је да је Соња била напредна беба и да је пошла у први разред у Бањи Ковиљачи. Онда се преселила у Сарајево, где су радили њени родитељи и где је мајка Јелена имала своју кућу. Тамо је завршила девет разреда школе, а пре пет година преселила се на Флориду где се уписала на колеx. Бака Анђа каже да редовно контактирају телефоном и пуна је речи хвале за своју унуку.
Истог дана, нешто раније од Соње, на свет је стигао и Тихомир Јелић из Корените. Кроз сличну драму коју су преживели родитељи његове вршњакиње, прошли су отац Милан и мајка Мирјана.
– Знам да је истог дана после мене рођена једна девојчица. Ето, од вас сам сазнао да је сада на Флориди и баш ми је драго што сте се сетили да нас на овај начин поново спојите. Мајка ми је причала како је било тог дана, мада ја нисам често запиткивао јер ме рат подсећа на најружније ствари које се дешавају међу људима – рекао нам је Тихомир, који је завршио Средњу техничку школу на смеру за керамичара, али се сада највише бави пчеларством.
Мајка Мирјана му је испричала да је рођен у петнаест до четири, у рано јутро, а да су бомбе почеле да падају увече. Тај дан је протекао мирно и ништа није наговештавало несрећу која ће уследити.
– Када је тата дошао да нас обиђе, рекао је мами да се чува, да чува и мене јер се нешто гадно спрема и да авиони само што нису узлетели. Могу само мислити како су се осећали. Радовали су се мом рођењу, а страховали шта ће се десити. Мајка ми је испричала да су увече жене у породилишту добиле своју децу на подој, све се завршило како треба и она је онда заспала јер већ је била савладана умором од неспавања. У сну је осетила да је неко дрма и када је отворила очи, чуле су се сирене за узбуну. Схватила је шта се дешава, а у међувремену неке породиље су већ покупиле постељину и кренуле низ ходник. Почеле су да беже не знајући куда – препричава Тихомир мајчине речи.
Дежурна медицинска сестра им је сталожено рекла да не паниче и да се врате у своје собе. Жене су стајале поред кревета док им је она причала да немају где да се склоне, да је у подрумима болнице влага и блато. Ту су остале са страхом и стрепњом. Тихомирова мајка је наредног дана отпуштена кући, све се завршило како треба, али, како каже овај двадесетогодишњак, и данас, сваки његов рођендан протекне и у кратком подсећању на почетак НАТО агресије. Слично је и са његовом другарицом Соњом, коју ће, можда, некада срести да заједно прославе свој дан рођења.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ВЕЛИЧКО ЛУКИЋ КОЈИ ЈЕ ПРЕГРМЕО НАТО БОМБЕ – Због њих сам се разболео
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
